Pojedine srednje škole od jeseni neće postojati. Neke male biće ugašene, a odeljenja pripojena drugim, većim školama. Od dve škole praviće se jedna – sa jednim direktorom, administracijom i zgradom.
Kako “Novosti” saznaju, u prvoj fazi ove reforme, 38 srednjih škola biće “upareno” i formirano 19 novih. To u praksi znači da će u nekom gradu gde postoje dve škole sa malo đaka u velikim zgradama, obe biti ugašene i od njih formirano novo pravno lice.
Aleksandar Pajić, posebni savetnik ministra prosvete, potvrđuje za “Novosti” da je ovo plan sa kojim će Ministarstvo prosvete tokom leta izaći pred Vladu. Ona potom treba da usvoji akt o mreži javnih srednjih škola.
Nastavnici neće biti oštećeni
– Nastavnici neće ostati bez fonda časova, učenici neće biti oštećeni na bilo koji način. Namera je da se smanje nepotrebni troškovi i da se administracija dovede na realnu meru – objašnjava Pajić.
– Učenici koji sada upisuju srednju školu nemaju razloga za brigu, jer će odeljenja objavljena u konkursu za upis ostati i kada se dve škole spoje u jedno pravno lice.
Optimizacija mreže škola počela je prošle godine u Beogradu, a ove godine, do septembra biće reorganizovano 38 srednjih škola.
Njihov osnivač je Republika Srbija, pa predlog mreže škola donosi Ministarstvo prosvete, dok su osnovne škole u nadležnosti lokalnih samouprava i njima je poslat zahtev da daju svoje predloge za racionalnizaciju i optimizaciju školske mreže. U prvom roku, do 15. maja, malobrojne su na zahtev odgovorile.
Pajić objašnjava da im je krajnji rok ostavljen do marta naredne godine. Tako bi u drugoj fazi trebalo da bude spojeno 30 osnovnih i srednjih škola i formirano 15 mešovitih, u opštinama i gradovima širom Srbije.
Već u konkursu za upis u srednje škole objašnjeno je da će pre septembra neke škole biti spojene.
Velike škole, malo učenika
– Početni koraci optimizacije odnose se na srednje škole koje imaju velike objekte, a mali broj učenika. Planirano je pripajanje manje škole većoj, stvaranje nove škole uz zadržavanje svih učenika, smerova ili obrazovnih profila, ukrupnjavanje norme nastavnika uz što manje tehnoloških viškova i usaglašavanje prostora školskih objekata sa realnim potrebama – navodi se u konkursu za upis u srednje škole.
Očekuje se da neke škole budu brzo transformisane i već od početka nove školske godine da počnu da rade po planu nove organizacije.
Cilj – uštede
U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da je cilj optimizacije mreže škola poboljšanje efikasnosti, stvaranje boljih uslova za efikasnije i kvalitetnije obrazovanje, ali i uštede.
U obzir su uzeti realni podaci sa terena, kao što su broj učenika i površine školskih objekata. Polazni dokument za izradu mreže škola izradila je Svetska banka, koja je pred državu i postavila uslov da se uredi školski sistem u kome je svake godine sve manje dece, a broj zaposlenih i troškovi se ne smanjuju.
Mešovite škole plan je da se za školsku 2019/2020. 30 osnovnih i srednjih škola spoji, po dve, u 15 mešovitih škola.
Aleksandar Pajić objašnjava da zakon predviđa ovakvu mogućnost, i to će biti novi vid organizacije, kakav trenutno ne postoji u praksi.
Izvor:Novosti/Blic
