BEOGRAD – Informacija da su predstavnici albanskih stranaka iz tzv. Preševske doline, na konsultacijama sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o formiranju nove vlade, zatražili četiri državne funkcije, uključujući jedno ministarsko mesto, nije privukla veću pažnju javnosti, iako bi tako nešto bilo prvi put posle više od tri decenije.
Poslednji Albanac na nekoj od najviših državnih funkcija u Beogradu bio je još pre 90-tih godina, pre nego što su odnosi između dva naroda “zaoštreni”, a tek poneko još pamti da je u bivšoj Jugoslaviji, pred njen raspad, predsednik Predsedništva bio Albanac s Kosova i Metohije Sinan Hasani, te član Predsedništva Ali Šukrija, dok je u srpskoj vladi i administraciji uopšte bilo više kosmetskih Albanaca.
Trideset godina kasnije, građani o “Albancu kao ministru u srpskoj vladi” misle u širokom rasponu – od stava da bi to bila odluka u demokratskom duhu i, možda, korak u smanjenju stepena mržnje između dva naroda, do onih koji smatraju da bi to bio početak “osvajanja”, kao što kaže Beograđanin Miroslav Nikolić.
“Ne zvuči fino tako nešto, znajući na šta će to da se izvede, jer oni tako počnu i tako se počinje sa osvajanjem – dovedu prvo jednog, pa onda dođe drugi, pa drugi povede još desetoro… Sve u svemu, ne valja”, kaže Nikolić.
Međutim, većina sagovornika Tanjuga na ulicama Beograda ne vide u tome ništa neobično, ako je, kako ističu, reč o čoveku koji je lojalan državi Srbiji.
“Zavisi od toga kakav je čovek, koliko je lojalan Srbiji i koliko ima u sebi patriotizma, koji znači ljubav prema državi u kojoj živi i koja mu je sve dala. Ako uvažava ovu državu, ako uvažava srpski narod koji je tvorac ove države, onda zaslužuje da bude ministar u Vladi”, kaže Nikola Demonja iz Beograda.
Zlatko Krstić smatra da “to nije ništa čudno”, ako idemo ka demokratiji, što podrazumeva i da između dva naroda nema mržnje, nego većeg stepena tolerancije.
“Valjda idemo prema demokratiji, tako da to nije nije ništa čudno, svi smo od krivi i mesa i nadamo se da više neće biti mržnje, koja ne donosi ništa”, rekao je Krstić.
Gordana Varga, inače novinar na čikaškoj televiziji, navodi da nema ništa protiv albanskog naroda i smatra da su oni čestiti i pošteni, ali, kaže, ima protiv njihove politike, koja je angažovala “veliki lobi” i narušava reputaciju Srbije u svetu.
“Međutim, ako bi taj Albanac bi nepristrastan, zašto da ne. Nemam ništa protiv ako je pošten i dobar čovek, ali smatram da ne bi trebalo da se bavi politikom kakvom se bavi Priština”, rekla je Varga.
Ozbiljnijeg istraživanja o raspoloženju građana na ovu temu, koliko je poznato, nema.
Direktor agencije “Faktor Plus” Vladimir Pejić kaže da njegova agencija nije ispitivala javno mnjenje na tu temu, a lično misli da Albanac – ministar u srpskoj vladi ne bi naišao na loš ođek kod građana.
“Naše društvo se često potcenjuje, a ja mislim da smo mi mnogo otvoreni kao narod i da ljudi žele normalnost u svakom smislu, pa i sa Albancima, mnogo više nego što se zapravo misli”, rekao je Pejić za Tanjug.
Naravno, dodaje, da među građanima Srbije ima onih koji se sa tim ne bi nikako saglasili, kao i onih koji su protiv bilo kojeg poteza vlasti i koji će reagovati negativno na bilo šta što vlast uradi.
“Ipak, mislim da bi većina pozitivno reagovala”, kaže Pejić.
S političke tačke gledišta, dodaje on integracija Albanaca i drugih manjina je nešto što je Srbiji nedostajalo proteklih decenija, te ističe da jbi to bio dobar potez koji bi mogao da doprinese boljem funkcionisanju društva.
“Ne smatram da bilo koja manjina, pa i Albanci, treba da ucenjuje, to je pogrešan put, ali put dogovora, kao što je u prethodnom periodu ostvareno sa Mađarima i nekim ostalim manjinama, mislim da može da donese boljem funkcionisanju društva, pogotovo našem, koje je multietničko i multikulturalno”, naveo je Pejić.
Predstavnici izborne liste „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina” na sastanku sa predsednikom Srbije tražili su mesto ministra lokalne samouprave, pomoćnika ministra ekonomije, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete i predsednika Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
To je, nakon sastanka, na svom Fejsbuk profilu objavio gradonačelnik Preševa Šćiprim Arifi.
indeksonline.rs/Tanjug
