BEOGRAD – Inspektorat za rad započeo je danas akciju kontrole sportskih društava širom Srbije da li imaju donet plan mera protiv korone i da li ga primenjuju, izjavio je direktor Inspektorata Stevan Ðurović.
“Inspekcija rada danas vrši kontrolu, pre svega, u sportskim društivma na teritoriji cele Srbije. Vrši se istovremeno kontrola državnih istitucija: filijala Fonda PIO u zemlji, filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, određene ustanove zdravstva i druge, jer ovaj plan mora da ima svako”, rekao je Ðurović Tanjugu.
Dodaje da će inspekcija još ove nedelje obavljati savetodavnu kontrolu, ali da će već iduće nedelje početi da kažnjava.
On kaže da će ove nedelje najviše biti kontrolisane državne institucije, ali paralelno i sve druge.
Ðurović podseća da je inspekcija počela akciju kotrole u utorak kojom su obuhvaćeni svi poslodavci i firme, koji su bili u obavezi da do 11. avgusta u skladu sa pravilnikom donetim mesec dana pre toga naprave plan preventivnih mera za svoje firme.
Prema njegovim rečima, oni su to dobrim delom i uradili i u obavljenim nadzorima 90 odsto poslodavaca je to uadilo kako treba.
“Oko osam odsto nije ni počelo da radi, a to su obično bile manje firme, dok je dva odsto onih koji su već počeli da prave plan preventivnih mera. Još ove nedelje ćemo da radimo u savetodavnom smislu i ove nedelje planiramo da pojacamo nadzor kada su u pitanju drzavne institucije”.
Dodao je da je inspekcija prethodnih dana već započela kontrolu državniih institucija.
“Već narednih desetak dana planiramo da proverimo što više tih poslodavaca, ako posle toga gde budemo videli da kod poslodavaca nema ništa vezano za plan preventivnih mera, onda ćemo morati da preduzimamo mere predviđene zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu”, naglasio je Ðurović.
Upozorava da su kazne za poslodavce od 800.000 do milion dinara, za privatnog preduzetnika od 400 do 500 hiljada, za dirketora od 40 do 50 hiljada, za lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu od 20 do 50 hiljada i za zaposlenog od 10 do 20 hiljada dinara.
Suština svega je zaštita ljudskih života, naglasio je Ðurović.
Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zaraze nije predviđena kaznena mera, ali su Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu predviđene kazne.
Ističe da plan mera može svako da donese i da ga prilagodi svojim uslovima i da uglavnom kod većih firmi nije bilo problema pošto imaju posebno angažovana lica za zdravlje i bezbednost na radu.
“Kod manjih od troje do desetoro zaposlenih se oslanjaju na agencije za bezbednost i zdravlje na radu. Kod pojedinih agencija smo našli da su to zloupotrebili, pa su hteli da unovče ono što je krajnji cilj, pre svega da se merama spreči zaraza i zašite ljudski životi”.
Sa druge strane bilo je i sjajnih primera da su neke agencije to, dodaje, radile i besplatno.
Ðurović ističe da su svi propusti posledica ljudskog faktora i nedogovrnosti, na primer, da nisu ništa uradili po pitanju izrade plana mera, da ne zahtevaju nošenje maski, niti imaju sredstva za dezinfrekciju, ne mere temperaturuju zaposlenima pri ulasku u objekata i slično.
“Nailazili smo i na slučajeve gde je bilo zaraženih, a da nemamo povratnu informaciju da je to prijavljeno, a radnici nisu bili pravovremeno obaveštavani, niti su poslodavci imali instrukcije i uputstvo kako da postupe”, dodao je Ðurović.
indeksonline.rs/Tanjug
