Maturantkinje Medicinske škole “Dva heroja” Naida Zornić i Milica Mihailović već 12 godina najbolje su prijateljice, a njihovo drugarstvo nije ništa novo i čudno za Novi Pazar, grad čiji stanovnici, Bošnjaci i Srbi, vekovima neguju dobre međusobne odnose.
Obe priznaju da među njihovom generacijom ima i onih koji ne razmišljaju kao njih dve, ali da su oni u manjini, te da im one upravo svojim druženjem dokazuju da za pravo prijateljstvo nije bitno kako se ko zove i kojoj veri pripada.
Naida objašnjava da potiče iz porodice u kojoj su su ljudi uvek vrednovali zbog svog karaktera i kvaliteta, a nikako po boji kože, veri ili naciji. Naučena je, dodaje, da voli svoje i poštuje tuđe.
“Cenim dobre i plemenite ljude, a takva je Milica. Iako različite vere i nacije izgradile smo pravo prijateljstvo, uvek sam rado viđen gost na njenoj slavi, a ona se, kako mi uvek govori, nikad bolje ne zasladi kao bajramskim kolačima. Uvek smo tu jedna za drugu, i kad boli, i kada se raduje. Imamo iste snove, iste želje, interesovanja, samo imao različita imena, ali su i ona uvek pisana jedno do drugog”, priča Naida.
Milica dodaje da o Novom Pazaru i ljudima može govoriti samo biranim rečima i da je razljuti kada čuje razne predrasude o ovom gradu i njegovim gostoprimljivim žiteljima.
“Prijateljstvo sa Naidom je najbolji primer kakvi su i kakvi mogu biti odnosi Srba i Bošnjaka u Novom Pazaru, a to je veliko bogatstvo ovog grada. To što smo različitih nacionalnosti, ona Naida, a ja Milica, nikada nije bio problem našem druženju proteklih, najlepših 12 godina. Kako nemam rođenu, nju smatram sestrom”, navodi ona.
Izvršni direktor nevladine organizacije “Urban in”, koja je prethodnih godina sprovela veliki broj projekata usmerenih na unapređenje međuetničkih odnosa u Novom Pazaru, Sead Biberović kaže da se ovaj grad još u vreme bivše Jugoslavije izdvajao po toleranciji i dobrim odnosima Srba i Bošnjaka.
On navodi da, i pored kuljanja nacionalizama tokom devedesetih, u Novom Pazaru nije bilo problema i da ne može da se seti niti jedne svađe Bošnjaka i Srbina zbog nacionalne pripadnosti ili teme koja je u vezi sa etničkom pripadnošću.
“Glavni razlog zašto kod nas nije došlo do poremećaja u odnosima jeste što imamo istorijsku mudrost, što smo svesni da ovde živimo zajedno, da su naši preci živeli zajedno i da će naši potomci ovde živeti zajedno, bez obzira što su različite vojske dolazile i odlazile, što su ga razna carstva osvajala i propadala i različiti režimi dolazili i prolazili, jedan Faruk i jedan Miloš su svesni da ovde žive zajedno, a da će sve ostalo proći”, kaže Biberović.
On ocenjuje da među žiteljima Novog Pazara postoji, kako bi neki nazvali, pozitivno licemerje da se, zarad bolje budućnosti i očuvanja dobrih i tolerantnih odnosa, prećuti kada se ne slažemo sa nečijim mišljenjem.
“Zarad tog zajedničkog života u budućnosti svi mi smo pažljivi u međusobnoj komunikaciji i kako se ponašamo. To je možda i suština dobrih međunacionalnih odnosa u gradu”, dodaje Biberović.
Sa druge strane, smatra on, tolerantne odnose u Novom Pazaru ugrožavala je politika, koju vidi i kao rizik u budućnosti.
“Nažalost, nemamo političke partije koje su iskreno građanske i koje bi bile balans nacionalističkim partijama sa obe strane. Zato smo imali neke incidente koji su podržani od strane Beograda”, ocenio je Biberović.
Glumac Regionalnog pozorišta Novi Pazar Dušan Živanić napominje da “nije izraziti ljubitelj” reči tolerancija, jer ona znači trpljenje.
“Kad neko bilo šta trpi, to je neodrživo na duge staze i kakav-takav normalan život. Sve počiva na pojedincima i pojedinačnim slučajevima. Moje iskustvo govori da za tridesetak godina, koliko boravim ovde, nikada nisam doživeo, ni u naznakama, bilo kakvu neprijatnost zbog toga kako se ja zovem ili prezivam. Da li imam sreće što sam okružen divnim ljudima ili je tako na generalnom nivou, ja to ne mogu da znam”, priča Živanić.
Ocenjujući međunacionalne odnose u Novom Pazaru, Živanić kaže da ne zna da li je ono dobro ili loše, već da “drugo nemamo”.
“Iz tog stanja bi trebalo svako od nas da izvlači pouke, svakodnevno. Da teži tome da se ostvari na najbolji mogući način. Jednostavno, da bude svoj. A kad to uspe, ono što je dobro dolazi po automatizmu: razumevanje, kvalitet života i nestanak svih barijera u međuljudskim odnosima”, poručuje Živanić.
Dodaje da je zamah globalizacije nezaustavljiv, a da su generacije koje dolaze manje-više iste i da njima podele među ljudima nisu toliko bitne.
“Ja verujem u mlade. Verujem da je svaka dolazeća generacija bolja od prethodne. Mislim da oni ne polažu mnogo pažnje na to ko pripada kom narodu, veri ili čemu god. Na vreme su, hvala nebesima, shvatili da je svet samo jedno veliko selo i da bilo kakve podele na ‘ove’ ili ‘one’ kod njih ne prolaze. Bar mi se tako čini”, zaključuje ovaj novopazarski glumac.
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
