BEOGRAD – Dragutin Topić rođen je u Beogradu, 12. marta 1971. godine I jedan je od najboljih srpskih atletičara svih vremena. Od 1993. godine drži državni rekord u skoku uvis sa preskočenih 2.38 m, čime deli 15. mesto na rang listi najboljih skakača uvis svih vremena. Prvi veliki međunarodni uspeh Topić je postigao na Svetskom juniorskom prvenstvu u Plovdivu, 1990. godine, kada je osvojio zlatnu medalju sa juniorskim svetskim rekordom (2.37 m) . Njegov rezultat iz Plovdiva je i danas zvanični svetski rekord u toj konkurenciji.
Tri nedelje kasnije zlato je osvojio i na seniorskom Prvenstvu Evrope u Splitu. U 41. godini Topić je bio među najstarijim učesnicima atletskih takmičenja na Olimpijskim igrama u Londonu.
Da li ste imali neki ritual pred takmičenje ili srećnu amajliju koju ste nosili sa sobom?
– Kao pravoslavni hrišćanin čitao sam jutarnje molitve i voleo sam da pred zagrevanje poslušam “Marijo Devo” (imao sam verziju ove Bogorodičine pesme u izvođenju ruskih monaha). Pred svaki skok sam se krstio, u slavu Boga, kao i nakon svakog skoka. U amajlije ne verujem.
Šta smatrate vašim najvećim uspehom u atletici?
-Kao sportista sam ostvario sve svoje snove, osim olimpijske medalje, ali nju sam kompenzovao sa šest učešća na olimpijskim igrama što nikome nije pošlo za rukom. No, najveći moj uspeh je što sam podjednako dobar kao trener i što i dalje živim život koji sanjam.
Da možete šta biste danas poručili vašem mladjem sebi na vrhuncu atletske karijere?
-Uživaj i raduj se više nakon uspeha, ne budi toliko skroman, ti si taj koji piše istoriju!
Savet za novu generaciju mladih atletičara?
– Trenirajte dok god volite i uživate u tome što radite, naš trenažni proces je ponekad dosadan i suvoparan. Igrajte se! Razmišljajte, učite i spoznajte kome ste se predali u ruke da Vas vodi. Ponekad se valja prepustiti intuiciji, ponekad je potrebna promena ali je uvek potrebno imati poverenje u trenera koji vas vodi. Ako nema poverenja, nema ni uspeha.
Šta mislite o dobijanju organizacije SP u dvorani 2022?
– Naravno da je to fenomenalna prilika kako za sportiste koji nastupaju, tako i za gledaoce na tribinama, radujem se ponovnom druženju sa svojim prijateljima iz čitavog sveta. Nadam se da će se ovoga puta konkretizovati poboljšanje uslova za trenažni i takmičarski proces u glavnom gradu, jer evo već četiri godine nakon evropskog prvenstva a mi i dalje nemamo atletski stadion. Svestan sam da SAS čini ogromne napore da se to ubrzo i ostvari i da to nije njihova nadležnost, ali prosto moram da ukažem na neophodnost postojanja atletskog objekta u Beogradu jer mi smo nažalost jedina prestonica na svetu koja nema atletski stadion na kome mogu da se održe nacionalna prvenstva, zaključio je Topić.
indeksonline.rs
