BEOGRAD – U poslednjih nedelju dana ponovo je u javnosti aktuelizovana tema mobinga na radu, nakon što su zaposleni u jednoj srpskoj kompaniji za proizvodnju garderobe, javno optužili poslodavace za zlostavljanje na radu, a što su iz komapnije negirali.
Tim povodom na društvenim mrežama i portalima krenula je polemika na ovu temu, a zamenik direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović za Tanjug objašnjava kako je najlakše doći do zaštite od zlostavljanja na radu i sporazumnog rešenja na korist obe strane.
Ističući da Srbija ima odlične pravne, institucionalne mehanižime za procesuiranje mobinga, odnosno za zaštitu od zlostavljanja na radu, Lazović je pozvao sve zaposlene ih koriste, jer su oni, kako smatra, jedini i pravi način da se izađe na kraj sa ovom vrstom problema.
“Dva su načina zaštite. Jedan je regulisan Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu”, naveo je Lazović napominuuhci da je Srbija jedina zemlja u regionu koja imab poseban zakon na tu temu.
Drugi način je regulisan Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova koji primenjuje upravo Agencija za mirno rešavanje radnih sporova.
Prvi propis se, prema rečima Lazovića, primenjuje tako što se organizuje interno posredovanje kod poslodavca, a ukoliko se na taj način ne dođe do sporazuma i ne reši problem, zaposlenom ostaje mogućnost da traži zaštitu pred sudom podnošenjem tužbe.
Drugi mehanizam je mirno rešavanje ovog radnog spora pred arbitrom Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
“Postupak se pokreće podnošenjem predloga Agenciji u vezi sa zlostavljanjem na radu. Ako druga strana da saglasnost za postupak, Agencija se uključuje i nastoji da pomiri strane u sporu”, ukazao je zamenik direktora Agencije.
Istakao je da Agencija ne ulazi u motive za sukob, njegovo proširivanje ili raspirivanje, već pokušava da pomiri strane i dođe do obostrano prihvatljivog sporazuma, koji bi harmonizovao radne odnose i omogućio da poslodavac nesmetano obavlja svoju delatnost.
“Ako se postigne ovaj sporazum, donosi se arbitražno rešenje, koje menja sudsku presudu i koje na duži rok rešava problem kod poslodavca”, ukazao je Lazović.
Naglasio je da Agencija ne može samoinicijativno da pokrene postupak kada, na primer, iz medija sazna za neki vid zlostavljanja na radu, već strane moraju same da podnesu predlog Agenciji za pokretanje postupka.
Postupak mirnog rešavanja spora zasniva se na saglasnosti volja strana u sporu, istakao je Lazović ukazujući da je postupak pred Agencijom besplatan za obe strane.
Zbog toga, kao je dodao, svi oni koji smatraju da su žrtve zlostavljanja ili diskriminacije na radu ili imaju bilo koju drugu povredu prava iz radnog odnosa treba da se obrate Agenciji, kako bi se uključila u rešavanje problema.
Zamenik direktora Agencije ističe da je tema zlostavljanja na radu globalni problem, koji je Međunarodna organizacija rada (MOR) prepoznala. Njena poslednja Konvencija 190 se odnosi upravo na zlostavljanje i nasilje na radu.
Napomenuo je i da je bogata praksa Agencije za rešavanje ove vrste sporova bila je povod da se 2017. godine potpiše regionalni Memorandum o razumevanju i saradnji na prevenciji i rešavanju radnih sporova, pod pokroviteljstvom MOR-a, sa agencijama ovog tipa iz Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije, Bugarske, Albanije i Rumunije.
Za zlostavljaje na radu Agenciji se obraćaju i zaposleni u javnom i u privatnom sektoru, ali to češće čine zaposleni u javnom sektoru gde postoji stalnost zaposlenja.
“U tim slučajevima se ljudi češće odlučuju da svoje sporove rešavaju mirnim putem i da probaju da harmonizuju radne odnose, za razliku od profesija gde nema izvesnosti radnog odnosa i kada se zaposleni lakše odlučuju da promene poslodavca, pa u tim situacijama retko postupci završe pred Agencijom”, napomenuo je Lazović.
Najčešće se Agenciji obraćaju zaposleni u prosveti i zdravstvu, čiji se sporovi uspešno rešavaju pred Agencijom naveo je Lazović napominjući primer poslednjeg uspešno rešenog spora, koji se tiče zaposlene u jednom Domu zdravlja, zbog kako je naveo, navodnog zlostavljanje na radu.
“Agencija ne ulazi u to da li je zaista zlostavljanja bilo i šta je ko, kome i kada rekao, već pokušava da pomiri strane i nađe najmanjii zajednički sadržalac koji bi harmoizovao dalje radne odnose i nastavio se nesmetan rad”, zaključio je Lazović.
Agencija je pre pet godina zajedno za Ministarstvom za rad, zapošlajvanje, socijalna i boračka pitanja uvela “SOS Mobing” telefonsku liniju, preko koje svi koji žele pomoć mogu da saznaju više o zastiti od slostalvjnaja na radu.
Za pet godina na liniji 080/300-601 zabelženo je 4.930 poziva.
indeksonline.rs
