BEOGRAD – Stav da “nema telam nema dela” više ne stoji, saglasni su pravnici, koji ukazuju da sada postoji niz drugih mogućnosti za dokazivanje ubistva, poput DNK analiza.
Ova teza važila je uglavnom dok nisi bila razvijena DNK veštačnja pomoću kojih je sada, uz druge dokaze, moguće dokazati nečije ubistvo.
“Teret dokazivanja je na tužiocu, da dokaže da je neko ubijen, kao i da pruži sudu i obrazloži razloge zašto telo ili delovi tela ne mogu da budu pronađeni. Ne postoji savršen zločin”, rekao je danas zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu i predsednik Udruženja sudija i tužilaca Nenad Stefanović komentarišući za TV Prva slučaj kriminalne grupe Veljka Belivuka.
Takođe je ukazao na pravosnažnu presudu niškog suda kojom je optuženi za ubistvo osuđen na 11 i po godina zatvora početkom 70-tih godina prošlog veka, a da telo ubijenog nikada nije pronađeno.
Osuđen je na osnovu iskaza ključnog svedoka koji ih je poslednji video zajedno pre nestanka ubijenog, naveo je Stefanović primer iz domaće sudske prakse.
Napominjući da se samo iz izveštavanja medija može zaključiti da u Belivukovom slučaju nema tela osoba za čije se ubistvo sumnjiči njegova grupa, Stefanović je ukazao da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal trebalo da dokaže zbog čega nema tela, “da li je korišćena neka kiselina i slično”.
Da više ne stoji teza ”nema tela, nema dela”, saglasan je i beogradski advokat Goran Petronijević.
“To je važilo pre, međutim, danas ima mnogih soficiranijih metoda koje mogu da dokažu ubistvo”, naglasio je Petronijević.
indeksonline.rs/Tanjug
