BON – U Nemačkoj je od 2012. starosna granica za penzionisanje podignuta na 67 godina, a prema trenutnim podacima, to postepeno povećanje znači da sve više ljudi umre pre nego što dočeka u penziju.
Uprkos tome, zbog kovida-19 su ponovo sve glasniji oni koji traže da se ta granica pomeri na 69 godina, piše Dojče vele.
“U 2019. godini, 17 odsto preminulih u Nemačkoj nije navršio 67 godina, 14,4 odsto nije doživelo ni 65. godinu. Ovo proizlazi iz odgovora MUP-a na zahtev poslaničke grupe Levice”, prenosi “Noje Osnabriker cajtung.”
Ako se starosna granica za odlazak u penziju poveća na 69 godina, logično je da čak i više ljudi ne bi dostiglo starosnu granicu za odlazak u penziju, prenosi Dojče vele.
U 2019. godini 19,8 posto svih preminulih bilo je mlađe od 69 godina, odnosno skoro svaki peti.
U aprilu je nekoliko ekonomskih instituta predložilo povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 69 godina, s obzirom na opterećenost državnog budžeta zbog pandemije.
“Takav korak doneo bi dvostruku korist”, pišu ti instituti u prolećnom izveštaju za Saveznu vladu.
S jedne strane, povećali bi se prihodi penzijskog osiguranja, a s druge strane, više ljudi bi bilo dostupno za tržište rada.
Nemačka ima sve manje stanovništva koje je sve starije, rekao je potpredsednik Instituta za ekonomska istraživanja iz grada Hale Oliver Holtemeler.
Ubuduće će razlika između broja mladih koji dolaze na tržište rada i starih koji ga napuštaju biti oko 400.000 ljudi manje na godišnjem nivou.
Ekonomista je upozorio da bi to oštetilo nemačku privredu.
I nemačka centralna banka se takođe izjasnila za povećanje starosne granice za odlazak u penziju.
“Do sada neprekidno rastući očekivani životni vek podrazumeva sve duže trajanje penzije dok periodi plaćanja doprinosa ostaju konstantni. Zato je logično povećanje starosne granice od 67 godina za odlazak u penziju”, glasi obrazloženje Bundesbanke.
indeksonline.rs/Tanjug
