TUTIN – Bokser Emir Ahmatović, rodom iz Sandžaka u Srbiji, doneo je svojevremeno Nemačkoj bronzanu medalju u amaterskom boksu, a od nedavno je prvak sveta u GBU verziji u teškoj kategoriji.
Emir Ahmatović je kao dete posle bombardovanja 1999. godine sa porodicom kao izbeglica došao u Nemačku. Rodom je iz sela Draga kod Tutina u Sandžaku. Danas živi u Gisenu.Ljubav prema karateu poneo je iz Srbije, a u Nemačkoj se prvo bavio kik boksom da bi potom prešao na boks. Uz marljiv trening ali i pomoć države postao je ozbiljan sportista. Pošto je dobio nemačko državljastvo počeo je boksuje za reprezentaciju.
Osvojio je bronzu na evropskom prvenstvu u Belorusiji, peto mesto na svetu u Kazahstanu. Povreda ga je omela da ode na olimpijadu u Riju za koju se bio kvalifikovao. Za Radio Forum u prvom intervjuu ikada na nekom od jezika koji se govore u regionu kaže: “Nemačka mi je dala mogućnost da se prikažem i da pokažem šta mogu da učinim u sportu.
Finansijski me je pomagala dok sam bio amater kada sam ušao u nacionalni tim. Omogućili su mi da se koncentrišem samo na sport. Kada je neko dobar u sportu može da postane, ovde se to zove, ‘sportski vojnik’ i tako dobije finansijsku pomoć”.
Prvak sveta postao u Beogradu
U profesionalnom boksu do sada je imao deset borbi. Poslednja je bila nedavno u Beogradu gde je postao prvak sveta u teškoj kategoriji u verziji GBU. Dosta toga se pred borbu urotilo protiv njega, nije čak imao ni trenera ali je pobedio i to u deset rundi: “Bilo je stvarno super pošto je to bilo prvi put da boksujem u Srbiji. Svuda sam boksovao samo nisam u zemlji đe sam rođen. Želeo bih da se zahvalim još jednom mom promoteru Aleksandru Petkoviću koji je to sve ‘stavio na noge’. Baš volim Beograd i kad se sledeći put nađem u tom gradu ostaću dva tri dana da ga bolje upoznam. Nadam se da ću uskoro tamo ponovo i boksovati“. Ističe i posebno zadovoljstvo što je za njega te večeri, kako je čuo, navijala i Ceca Ražnjatović koja je bila u hotelu gde je meč organizovan, pošto je u jednoj od borbi učestvovao i njen sin: “Sve je organizovano pod merama zaštite od Korone. U dvorani je bilo oko 200-300 ljudi. Bila je tamo i Ceca. Nažalost nisam uspeo da je upoznam i da se slikam sa njom, ali nadam se da će biti prilike za to“. U Srbiji inače retko ko zna za Emira Ahmatovića. Otišao je kao dete. Na internetu su informacije o njemu gotovo isključivo na nemačkom i engleskom jeziku: “Nadam se da ću posle borbe u Beogradu imati više publike i fanova iz Srbije i regiona. Voleo bih da se tamo više zna o meni. Ovde u Nemačkoj sam odrastao i puno ljudi me zna. Nikada ranije tamo nisam boksovao. Nisam imao ni mogućnosti da se predstavim u tamošnjim medijima. Meč u Beogradu mi je otvorio mnoga vrata u svim pravcima”, kaže za WDR Emir Ahmatović, poznat i po nadimku “The Atomic”.
Balkan krug
Emir kaže da voli da pravi „Balkan krug“, putovanje po regionu. Često je u Srbiji i u Crnoj Gori odakle mu je majka. Bio je i u Sarajevu, prolazio kroz Hrvatsku: “Rado sam dole, naravno. Imam tamo puno familije. U Nemačkoj sam stvorio svoj život, ali tamo sam rođen i svakad će me dole vući…”. U okolini Franfurta mu žive roditelji, brat i dve setre. Još čeka, kako kaže, svoju princezu. Iako ima trideset četiri godine smatra da još ima dovoljno vremena za boks i za trijumfe u ostalim verzijama jer godine u teškoj kategoriji nisu najvažniji faktor. Primer za to je njegov uzor Evander Holifild koji je boksovao i sa pedeset i dve. Posle karijere planira da ostane u sportu, kao menadžer ili trener, a već danas mlade uči boksu u dvorani u Gisenu.
indeksonline.rs/wdr.de/Aleksandar Timofejev, Beograd
