Sagovornici Indeksonline o bezbednosnim rizicima i načinu na koji Srbija upravlja izbegličkom krizom unazad šest godina
Za sada migranti ne predstavljaju veći bezbednosni problem u Srbiji, u smislu nasilnog ekstremizma i terorizma, ali znajući da su kroz Srbiju migrantskom rutom prošli neki pojedinci koji su u evropskim zemljama izvršili terorističke akte – moramo biti na oprezu, mišljenja je Marija Đorić, vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije, u odgovoru na pitanje koliki je bezbednosni rizik usled izbegličke krize koji je u Srbiji aktuelan unazad šest godina. Sličnog stava je i Boško Jakšić, spoljno politički novinar i član Predsedništa Građanskog demokratskog foruma, koji za Indexonline kaže da “naravno da protok, kao i produženi boravak izbeglica predstavljaju bezbednosni rizik, ali danas je on svakako neuporedivo manji nego 2015. godine kada je oko milion ljudi prošlo kroz Srbiju na putu ka zapadnoj Evropi”.
Kako dodaje, izbeglice su dolazile mahom sa onih delova Bliskog istoka gde je trajao rat protiv džihadista Islamske države.
– Postojao je rizik da radikalni elementi pokušaju da se u izbegličkim kolonama prebace ka Evropi kao jednoj od svojih najvažnijih “neverničkih” meta. Sadašnje izbeglice manje beže iz ratnih zona, a više od siromaštva i gladi. Mnoge lekcije su u međuvremenu naučene – ističe Boško Jakšić.
On napominje da “politika otvorenih vrata ne postoji”.
– Dokumentacioni centri Evropola i država pojedinačno formirali su fajlove i kartoteke, istražene su moguće veze migranata sa islamističkim grupama, kontrole na granicama postale su efikasnije. Upravo zato možemo i bez zvaničnih analiza da tvrdimo da su rizici smanjeni, ali ne i eliminisani. Najveći broj od oko 30.000 stranih boraca Islamske države vratio se u zemlje porekla. Neki su zatvoreni, ostali su pod prismotrom kao i njihove porodice. Da rizici i dalje postoje potvrđuje i promena taktike džihadista koji su odustali od centralizovane komande i oslanjaju se na male ćelije ili “usamljene vukove”, kako se zovu pojedinci spremni na individualne terorističke akcije, najčešće samoubilačke, koje je teško sprečiti. Prevencija je uspela u tome da po Evropi u poslednje vreme nema spektakularnih akcija sa većim brojem žrtava, ali to ne znači da ih neće biti. Terorizam nije pobeđen jer njegovi uzroci nisu otklonjeni – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, više od 5.000 migranata koji se trenutno nalaze u Srbiji predstavljaju manje bezbednosni, a više socijalni problem.
– Zemlja koja je 2015. bila retka u Evropi po humanom tretmanu izbeglica koji su prošle njenom teritorijom, počinje da gubi atrubute humanosti, iako je kao država organizovala vakcinaciju protiv pandemije Kovida-19. Uveravanja da ni jedan migrant nije i neće biti naseljen u Srbiji ne sprečavaju rastući otpor prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila. Elementi diskriminatornog i ksenofobičnog ponašanja sve su vidljiviji i pitanje je kako će Srbija dočekati novi talas izbeglica koji se očekuje iz Avganistana – zaključuje Boško Jakšić.
Marija Đorić napominje da su najveći problem migranti sami za sebe, imajući u vidu netrpeljivost koja postoji među određenim grupama (npr. sukob između Alžiraca i Marokanaca, Pakistanaca i Avganistanaca…), potom seksualno zlostavljanje dečaka kod avganistanske etničke grupe, alkoholizam i narkomanija posebno među mlađim migrantima.
– Od krivičnih dela kod migranata možemo primetiti krađe i obijanja, dok za sada nema indicija da su na teritoriji Srbije skloni izvršenju terorističkih akata. Smatram da u bezbednosnom kontekstu, migranti nisu opasni dok su u tranziciji (što je slučaj sa Srbijom), ali da mogu predstavljati potencijalnu opasnost kada je reč o nasilnom ekstemizmu, onog momenta kad se stacioniraju na krajnoj destinaciji, a to su za sada zemlje zapadne Evrope – ističe naša sagovornica.
Imajući u vidu da su Srbi „izbeglička nacija“, ističe ona, jer su tokom vekova mnogo puta proterivani sa svojih ognjišta, većina naših građana ih je prihvatila sa empatijom, što su u više navrata potvrdili i sami migranti.
– Međutim, postoje određene marginalne grupe ekstremnih desničara koji sebi daju za pravo da se „obračunavaju“ sa migrantima, smatrajući ih potencijalnom opasnošću za svoju naciju i državu. U prilog tome govore i lažne vesti koje su preplavile naše medije, a koje su upravo plasirane od ekstremista, sa ciljem zastrašivanja javnog mnjenja i pričom kako će migranti „okupirati Srbiju“. Dodatni animozitet ekstremne desnice je podgrejan i zahvaljujući pandemiji izazvanoj virusom COVID-19, koja je postala jedan od glavnih savremenih generatora nasilnog ekstremizma – kaže Marija Đorić.
Ona izražava nadu da će MUP i bezbednosne službe naći balans između zaštite ljudskih prava migranata i očuvanja bezbednosti naše države. To nije lako, zaključuje Marija Đorić, ali smo, kako kaže, do sada bili uspešni u tome.
Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je procene da je u periodu 2015-2016. godine kroz Srbiju prošlo preko milion migranata. Što se tiče perioda od 2017. godine do sada, Komesarijat za izbeglice i migracije poseduje sledeće podatke o broju migranata koji su boravili u prihvatnim i azilnim centrima kojima upravlja Komesarijat: 2017 – 24 251; 2018 – 22 790; 2019 – 34 862; 2020 – 63 408; 2021 (do 29.06.2021.) – 28 402
– Republika Srbija je pokazala u više navrata da je sposobna da upravlja migracionim tokovima i u kriznim situacijama, poput velikih poplava 2014. godine, masovnog priliva stotina hiljada migranata 2015. godine, ponovnog povećanog priliva (u uslovima de facto zatvorene mađarske granice) 2017. godine, kao i pandemije virusa COVID-19 2020. godine, kada je, tokom vanrednog stanja, u centrima kojima rukovodi Komesarijat popunjenost smeštajnih kapaciteta iznosila oko 150 odsto (preko 9.000 ljudi na 6.000 mesta). Imajući u vidu ovakvo iskustvo i uspešan rezultat u rešavanju kriznih situacija i odgovora na razne izazove, ni Republika Srbija ni Komesarijat za izbeglice i migracije nemaju nikakvih ozbiljnih problema na polju upravljanja migracijama – stav je ove državne institucije.
Radoslav Stanojević
Tekst je nastao u okviru projekta “Ugrožavajuće bezbednosne pretnje i izazovi: savremeni terorizam, nasilni ekstremizam i borba protiv radikalizacije mladih” koji realizuje Akademska inicijativa “Forum 10”.
