Dešavanja u Avganistanu još ne utiču na svetsko tržište nafte, ali ako se prošire na Bliski istok i šire onda bi cene ponovo mogle da rastu, kažu analitičari. Od početka godine sirova nafta na svetskom tržištu poskupela je 50 odsto, a u zavisnosti od vrste, cene derivata na našim pumpama više su od 25 do 30 dinara. Od polovine avgusta cena barela je u padu, pa u naftnim kompanijama najavljuju pojeftinjenja, navodi RTS.
Do prošle sedmice cene goriva na našim pumpama rasle su dva, tri puta nedeljno, pa je litar najtraženijeg evrodizela dostigao 163 dinara. Istovremeno, na svetskom tržištu cena barela pala je sa 77 dolara na oko 65 dolara. To pojeftinjenje se, kažu, već održava i na naše tržište, ali minimalno.
“Upravo danas su negde cene na benzinskim stanicama za dinar niže nego prošlog ponedeljka. To je upravo reakcija na tu promenu po kojoj veleprodavci derivata nafte su u stanju da te proizvode stave na tržište”, rekao je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićević.
U regionom Srbija prednjači po ceni dizela, a po ceni benzina smo u sredini. Državna zahvatanja su 55 odsto u ceni goriva. Vozači smatraju kada padne cena nafte na svetskom tržištu onda pojeftinjenja na pumpama moraju biti brža i veća.
“Kupujem svakog trećeg, četvrtog dana po nekoj drugoj ceni. Čekam da skoro potrošim pa punim rezervoar, negde oko 8.000, znači sakog četvrtog dana ako se radi”, objašnjava taksista Miodrag Stanković, navodi RTS.
Njegov kolega Nenad Draganović ističe da mu je rezervoar suviše veliki da bi ga stalno tankovao, jer je za to potrebno dosta novca. Kaže da više radi da bi pokrio troškove.
“Svaki dan sipam za po dve hiljade, znači od pazara prvo za gorivo, pa za dažbine, pa šta ostane”, kaže taksista Svetislav Vasić.
Na cenu barela nafte odraze se sva geopolitička dešavanja, ona zavisi i od brzine izlaska ekonomija iz kovid krize i koliko uspešno proizvođači mogu da stabilizuju proizvodnju u odnosu na potražnju.
“Niko u Srbiji ne može da utiče na te promene koje se dešavaju na globalnom nivou i one moraju da se odraze na tržište, ne samo na srpsko tržište, one se odražavaju na sva tržišta u regionu i Evropi, jer su glavnom zemlje uvozno zavisne. Mi zavisimo negde oko 85 procenata, recimo ili od derivata nafte koji se uvoze ili od derivata nafte koji se dobijaju od uvezene sirove nafte”, smatra Mićević.
Iduća godina i na naše tržište donosi i nov ekološki derivat – biogorivo. Ono će kao i u Evropi biti sastavni deo dizela i benzina, ali se još ne zna u kom precentu i koliko će to uticati na cenu goriva.
Izvor: Blic
