Govor mržnje na nacionalnoj osnovi najviše se plasira u medijima i na društvenim
mrežama i on sa sobom nosi ogromne posledice, ocenili su naši sagovornici.
Na taj način se potpiruje mržnja kod mladih, od kojih neki nisu bili ni rođeni ’90-tih
godina, u vreme rata u Bosni i Hercegovini.
Međutim, da je moguće imati dobrosusedske odose pokazuje viševekovni suživot
Bošnjaka i Srba u Sandžaku, konkretno u Novom Pazaru.
Mlada Novopazarka Aldina Jusufi kaže da među komšijama Srbima ima mnogo
dobrih prijatelja, koje ako zatreba može da pozove u bilo koje vreme, jer zna da će
joj sigurno pomoći.
„Iskreno, ni ne volim da pričam o mržnji uopšteno, o tom osećanju koje ja zaista ne
posedujem, a naročito o mržnji na nacionalnoj osnovi. Moja najbolja prijateljica je iz
Lazarevca, Ilinka Đurković, koja mi je kao sestra. Svakodnevno se čujemo ili bar
razmenjujemo poruke, a kad god dođe kod rođaka u Novi Pazar, obavezno dođe i
kod mene, ne samo da popijemo kafu ili ručamo, već i na konak“, ponosno priča
Aldina.
Ističe da je od majke Nusrete i braće, koja su porasla i danas žive u Novom Pazaru,
naučila da ljude deli samo na dobre i loše, a ne po verskoj, rasnoj, nacionalnoj ili
bilo kojoj drugoj osnovi i da je u tom smislu, mnogo bogatija od mladih koji žive u
jednonacionalnim sredinama.
„Meni je zaista žao zbog svih dešavanja koja su zadesila Bosnu i narod koji tamo
živi, žao mi je svakog izgubljenog života zbog nekih ‘ludih glava’, ali mi nismo krivi
za to. Mi ne možemo zbog pojedinaca osuđivati čitav jedan narod ili ga mrzeti, a mi
mladi smo upravo ti koji prošlost treba da ostavimo tamo gde joj je mesto, da se
borimo protiv mržnje i da osudimo svaki vid govora mržnje, prema bilo kome“,
dodaje ona.
Aldina kaže da je ćerki Džejlani, koja je sada već majka, kroz odrastanje govorila
kako treba poštovati sve ljude bez razlike ko su oni, da svakom treba pomagati i da
komad hleba mora da deli sa Markom i Danijelom, isto kao i sa Mehmedom i
Almasom.
„Ponosna sam što sam u tome uspela i što moja ćerka zaista danas ima jednako
mnogo prijatelja i među Bošnjacima i Srbima. Iskreno se nadam da će ona tako
učiti i svoju decu, a ona sutra svoju“, priča Aldina.
Zavičajni pisac Zoran Jeremić kaže da odnose između Srba i Bošnjaka u Novom
Pazaru sagledava na dva načina, a to su istorijski i ovaj sadašnji, politički nivo.
„Kada pričamo o istorijskim odnosima između pripadnika i pripadnica različitih
etničkih grupa, volim da kažem da oni imaju istorijsku mudrost u odnosima i oni su
jednostavno kroz vekove bili svesni značajnosti zajedničkog življenja“, ističe
Jeremić.
On priča kako je od pokojnog oca Gojka slušao o prijateljstvu nekog Osmana i
Pavla, koji su živeli zajedno u sokaku, a koji su prijateljstvo sačuvali tako što su se
vodili činjenicom da je sve, sem pravog prijateljstva, prolazno.
Imperije i carstva su dolazila i odlazila, odnosno propadala, vojske su dolazile i
odlazile, vlasti takođe, a da su Osman i Pavle, njihovi očevi, dedovi pa i pradedovi
tu živeli zajedno, pomagali jedni drugima, bili zajedno u radosti i u žalosti.
„Sa druge strane, ako uzmemo politički nivo, naročito ako gledamo period
devedesetih, nećemo videti tako dobar odnos između Srba i Bošnjaka. To je, po
mom mišljenu, lažna slika, za koju su na žalost krivi mediji, koji prenose takvu
poruku o Novom Pazaru“, smatra Jeremić.
On ističe da još nije čuo da su dva prijatelja, Bošnjak i Srbin u Novom Pazaru,
prekinuli prijateljstvo na nacionalnoj osnovi ili da su dve porodice, srpska i
bošnjačka, raskinula prijateljske odnose iz tih razloga.
Njegov sugrađanin Murat Lađar, koji je skoro 20 godina u braku sa Suzanom
Jovanović, sa kojom ima sinove Alena i Denisa, kaže da se svaki put razočara kada
na televiziji ili u kafečajnici sluša ljude koji pričaju o ratu i zločinima.
„O tome pričaju i pišu oni koji nisu bili ni blizu rata, oni koji su u to vreme bili u
osnovnoj školi. I oni nama plasiraju kroz te vesti i tekstove govor mržnje na
nacionalnoj osnovi! Žalosno. Moja supruga je Srpkinja, a ja sam Bošnjak, mi smo
se uzeli baš u ono najgore vreme, ali za našu ljubav to je bilo najlepše vreme. Voleli
smo se, jedno na drugo smo gledali kao na ljude koji imaju dve noge, dve ruke, dva
oka, a ne kao nekog ko je ove ili one vere. Ma nas to nije zanimalo“, priča Murat,
koji je u Sandžaku, pa i šire, poznat po pesmi „Mjesec ramazan“, koja se sluša i
pušta na lokalnim televizijama koje prave program posvećen ovom najlepšem
mesecu za Bošnjake.
Naši sagovornici veruju da je potrebno koristiti sve moguće načine i metode,
organizovati radionice kao vid neformalnog obrazovanja, gde će se ljudi učiti o
tome kako da prepoznaju govor mržnje, kako na njega da reaguju, kako da ga
osude i suzbiju.
Projekat “Stop govoru mržnje”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog
Pazara, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i
informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.
