Borba sa epidemijom HIV infekcije na globalnom nivou traje već skoro 40 godina, a prema podacima UNAIDS-a u svetu 37.7 miliona odraslih i dece živi sa HIV infekcijom, a broj inficiranih je u stalnom porastu. Međutim, broj obolelih od AIDS-a i broj smrtnih ishoda su u značajnom padu, što je pre svega rezultat uspešne anti-HIV terapije ART („antiretroviral therapy“). Ova terapija, za sada, dovodi do funkcionalnog izlečenja, što znači da ne izbacuje virus iz zaražene osobe, tako da epidemija i dalje postoji, ali uspeva da potpuno suprimira virus i na taj način obnovi imunitet inficirane osobe, pa one ne oboljevaju i ne umiru od AIDS-a.
S obzirom da se svet poslednje dve godine suočava i sa pandemijom COVID 19 virusa, jako je važno da se nađu rešenja koja će HIV obolelim osobama u ovakvim uslovima omogućiti redovno lečenje. Ovo će svakako biti jedna od glavnih tema na regionalnom online kongresu koji, povodom Svetskog dana borbe protiv HIV infekcije, organizuje prvo strukovno udruženje “HIV asocijacija Srbije” (HIVAS) 3. i 4. decembra. U radu drugog kongresa pored domaćih stručnjaka i predavača iz regiona, učestvovaće i lekari iz Nemačke, Velike Britanije, Španije, kao i članovi glavnog odbora evropskog udruženja AIDS lekara.
Udruženje HIVAS je okupilo sve relevantne domaće stučnjake da bi se uspostavila multidisciplinarna strategija u lečenju HIV pacijenata i za dve godine rada već su postignuti značajni rezultati koji su doprineli da se epidemija u Srbiji stavi pod kontrolu.
“Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i kliničari drugih specijalnosti – epidemiolozi, virusolozi, farmakolozi, internisti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, ali do 2019. godine nisu bili formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. HIVAS, osim aktivnosti koje sprovodi tokom cele godine u Srbiji, stalno koordinira rad i sa stručnjacima iz regiona, kako bi što efikasnije i u što kraćem roku epidemija HIV infekcije bila stavljena pod potpunu kontrolu u celom regionu” rekao je prof.dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike KCS i predsednik asocijacije i dodao da u okviru ovih aktivnosti, HIVAS radi i na stvaranju i obuci nove generacije mladih lekara infektologa.
Učesnici kongresa će razmeniti iskustva koja se odnose i na lečenje i ishod COVID 19 kod osoba sa HIV infekcijom, kao i na efekat vakcinacije protiv COVID 19 kod osoba sa HIV infekcijom. Prema dosadašnjim iskustvima naših stručnjaka nema razlike u toku bolesti i reakciji na vakcinu kod osoba sa HIV infekcijom u poređenju sa HIV negativnim osobama.
U Srbiji ima 2.780 PLHIV, od kojih se 2.152 pacijenata leči, a 528 ne prima terapiju. Procenjuje se da je kod nas od 400 do 1.000 zaraženih neregistrovano, a u svetu čak 12 miliona ljudi inficiranih HIV-om još uvek se ne leči, iako je spasonosna terapija dostupna. Zato su u tretmanu HIV infekcije najznačajnije rano dijagnostikovanje inficirane osobe i rano lečenje dijagnostikovane osobe. U tom smislu je UNAIDS (ogranak Svetske zdravstvene organizacije) uspostavilo strategiju “90-90-90” sa ciljem zaustavljanja HIV epidemije, a u Srbiji je postignuto “86-72-87”. To znači da je u Srbiji:
– dijagnostikovano najmanje 87% osoba koje žive sa HIV-om,
– od kojih se 72% leči antiretrovirusnom terapijom (ART),
– gde je kod 87% lečenih postignuta stabilna supresija HIV-a.
Takođe je od izuzetne važnosti da najmanje 90% lečenih nema neželjene efekte HIV lekova i da žive kvalitetnim životom i da pri tome nisu prenosnici HIV-a drugim osobama.
“Nova generacija lekova koja je u upotrebi u svetu u poslednjih devet godina, a u Srbiji tokom poslednjih pet godina, ima znatno manju učestalost neželjenih efekata, što je i omogućilo novu strategiju ranog lečenja HIV infekcije odnosno započinjanja lečenja čim se dijagnostikuje HIV infekcija. Uz novu strategiju ART-a, ljudi oboleli od HIV-a mogu živeti 50 godina od započinjanja lečenja, kvalitetnim životom, bez znakova AIDS-a, bez neželjenih efekata lekova i bez ubrzanog starenja” ističe prof.dr Jovan Ranin, infektolog.
Zato je, jedan od glavnih ciljeva HIVAS-a i kompletiranje baze podataka pacijenata celokupne HIV kohorte u Srbiji, kroz integraciju podataka i baza svih HIV centara u Srbiji, a koji postoje u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
indeksonline.rs
