Novi Pazar – grad strasti, tradicije i nepokolebljive ljubavi prema fudbalu. Grad koji diše uz svoj klub, grad u kojem se plavo-bela boja ne nosi samo na stadionu, već u srcima hiljada ljudi. U pozadini svakog uspeha Fudbalskog kluba Novi Pazar stoji jedan nevidljivi, ali nezaobilazni stub – navijači.
Navijanje u Novom Pazaru ima dugu i bogatu istoriju, dublju od same igre. Još od davnih dana, dok se klub borio u nižim rangovima takmičenja, stadion kraj Jošanice bio je ispunjen pesmom, transparentima i iskrenim navijačkim zanosom. Bilo je to vreme kada su prvi pravi navijači, bez organizovane strukture, ali s ogromnim entuzijazmom, dolazili da bodre svoj klub po kiši, snegu, bez reflektora i udobnosti – jer ljubav prema klubu nije tražila luksuz, samo vernost.
Prva ozbiljnija navijačka organizacija pojavljuje se početkom 1990-ih, pod imenom Torcida Sandžak. Inspirisani evropskim navijačkim pokretima, ali i lokalnim identitetom, ovi mladi ljudi uneli su novu energiju na tribine. Njihova strast i autentičnost brzo su privukli pažnju, a Novi Pazar je dobio svoju prvu pravu navijačku grupu koja je pomerila granice lokalnog navijanja.
Usledile su nove grupe – Ultra Azzuro, Ekstremi, Horde zla Hadžet – svaka sa svojim stilom, simbolikom i porukom, ali sve s istim ciljem: bezrezervna podrška Novom Pazaru. I kada se igralo protiv klubova iz sela, i kada se borilo za opstanak, ovi navijači nisu napuštali svoj klub. Njihova pesma se čula i kada je na tribinama bilo malo gledalaca – jer nikada nisu bili tamo zbog rezultata, već zbog pripadnosti.
Neraskidiva veza između navijača i kluba nije se gradila kroz trofeje, već kroz iskušenja. Godine igranja u drugoj ili trećoj ligi, finansijski problemi, infrastrukturni izazovi – sve je to bilo prisutno. Ali i tada je stadion bio mesto okupljanja, jedinstva i otpora. U tim godinama, navijači su branili čast svog kluba, ali i čast grada. Novi Pazar je kroz njih postao simbol dostojanstva, ponosa i upornosti.
Danas, kada se FK Novi Pazar nalazi na pragu istorijskog uspeha – plasmana u evropska takmičenja – podrška s tribina je snažnija nego ikad. Organizovano navijanje, koreografije, bubnjevi i pesme podsećaju na velike evropske arene, a energija sa tribina daje vetar u leđa igračima koji sanjaju o izlasku na međunarodnu scenu. Grad živi za ovaj trenutak – momenat kada će se himna UEFA takmičenja možda po prvi put začuti kraj Jošanice.
U vremenu kada se mnogi klubovi žale na nedostatak publike, Novi Pazar pokazuje šta znači imati verne navijače. To nisu samo ljudi sa kartom – to su čuvari identiteta, tradicije i emocije koja ne blede.
Uspesi dolaze i prolaze, ali ono što ostaje su ljudi na tribinama, pesma u vazduhu i osećaj pripadnosti. I zato, bez obzira na ishod borbe za Evropu, jedno je sigurno – Novi Pazar već ima ono što mnogi nemaju: navijače koji ne prate klub zbog trofeja, već ga vole bezuslovno.
Jer Pazar nije samo klub. Pazar je narod. A narod nikada ne zaboravlja ono što voli.
