SARAJEVO – Predsednik Bošnjačke demokratske stranke i poslanik Muamer Zukorlić pozdravio je hrabrost predsednika Aleksandra Vučića da “otvori” pitanje Kosova, ali upozorava da su ideje nekih političkih aktera o uključivanju Republike Srpske u unutrašnji dijalog o Kosovu veoma opasne.
Zukorlić je za bošnjački portal Ins.ba. rekao da je načelno podržao Vučićev poziv na dijalog o Kosovu, jer se i njegova politika bazira na dijalogu i pomirenju.
“Obradovan sam činjenicom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo ovo pitanje, da je imao hrabrosti da kaže: ”Gospodo Srbi, moramo imati snage da se suočimo s pitanjem Kosova, sa svim onim što ono jeste i sa svim slojevima gorčine, te da vidimo šta ćemo s tim pitanjem””, rekao je Zukorlić.
Vučića, kaže, smatra ozbiljnim političarem, koji je, pogotovo zadnjih godina, u brojnim izjavama pokazao ili nastojao da pokaže Bošnjacima i građanima BiH da ne želi da ugrožava stabilnost BiH.
“Više puta je istakao da želi da vodi dijalog koji bi doveo do pomirenja Bošnjaka i Srba. To je deo moje politike. Čak sam i neposrednim razgovorima sa njim nastojao da doprinesem tome i dobio uveravanja da stoji na stanovištu da BiH ni na koji način ne sme biti ugrožena kao država”, naveo je Zukorlić.
On je, međutim, ukazao da u Srbiji “postoje neka promišljanja da u dijalog i rešavanje pitanje statusa Kosova treba uključiti i pitanje RS”, te upozorava da je neprihvatljivo razmišljati na način da jedan deo teritorije ili uticaja na Kosovu može ili treba da se kompenzuje ugrožavanjem teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine:
“Svako povezivanje RS i Kosova znači direktan atak na teritorijalni integritet BiH”, rekao je Zukorlić.
Ističe da ne veruje da je to “Vučićeva igra”, već mu “više liči da je to akrobatika Milorada Dodika”, koji, kaže, “jedino na vatri može da opstane”.
“Njegovo paljenje vatre ga na neki način štiti od raznih odgovornosti, političkih i drugih, u kojima je on izložen u BiH. Mislim da koristi svaku priliku da nešto zapali. Ako ne može, a onda da ima makar malo dima. Ako ne može ni jedno, ni drugo, makar malo galame. Više mi liči na to”, kaže Zukorlić.
Ne isključuje, međutim, mogućnost da u Beogradu “još ima struktura, političkih, crkvenih, akademskih koji, ipak, nisu svesni vremena, prostora, konteksta, težine igranja s takvim stvarima…”:
“Pa, izlete koji imaju za cilj servisirati Dodikovu dnevnu politiku na neki način i podgrevaju”, ističe Zukorlić.
On istovremeno ukazuje da čak i da Srpska bude predmet dijaloga, to više ne bi bio unutarsrpski dijalog, već srpsko-bošnjački, odnosno dijalog između BiH i Srbije, a to vodi pitanju Sandžaka.
“U tom slučaju imamo Sandžak kao deo bošnjačkog životnog prostora na prostorima Srbije i Crne Gore, te je logična posledica uključivanje i pitanje Sandžaka u tu temu”, smatra Zukorlić.
Kad je reč o najavljenoj deklaraciji o opstanku srpske nacije, Zukorlić kaže da je treba procenjivati kada se bude znao njen sadržaj, “bez hipotetičkih ocena”.
Navodeći da će ta deklaracija biti usvojena u parlamentima Srbije i Srpske, Zukorlić kaže da je to “problem koji nam se približava, jer se tako ignoriše više miliona neSrba, koji se svrstavaju u kategoriju drugog reda”.
“Etničke, nacionalne i etnonacionalne institucije srpskog naroda imaju pravo da su zabrinuti pozicijom svoje zajednice u nekim državama regiona”, rekao je Zukorlić i dodao da ne vidi ništa sporno u tome.
Smeta mu, kaže, “inicijativa iz Banjaluke” prema SANU i Matici srpskoj da se negira bosanski jezik.
“To je po meni veći problem, nego da Srbi hoće da imaju svoju deklaraciju”, rekao je Zukorlić.