BEOGRAD – Sudjenje za ubistvo vlasnika listova “Evropljanin” i “Dnevni telegraf” Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine, nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu izvodjenjem pisanih dokaza, ali i izjašnjavanjem optuženih o već izvedenim dokazima.
Ranije su kao dokaz izvedeni izveštaji koji pokazuju vreme u kojem se odvijala komunikacija, sa kog mesta i izmedju kojih brojeva.
Drugooptuženi na sudjenju za ubistvo Ćuruvije Milan Radonjić izjavio je da nikada nije bio ni u kakavom kontaktu sa Miroslavom Kurakom, negirajući istinitost dela dokaza iznetih na prošlom sudjenju.
“Nikada se sa njim nisam čuo nijednim sredstvom veze… Podacima koji se nalaze u službi dokazujem da nikada nisam razgovara sa Kurakom. Čoveka sam video ne više od 10 puta i razmenili smo ‘zdravo, zdravo. Kako si'”, rekao je Radonjić i dodao da se svakodnevno profesionalno čuo sa četvrtookrivljenim Radomirom Romićem.
On je rekao da je bio u stanu kada je oko 17 sati dobio informaciju da je Ćuruvija ubijen, a da se potom čuo sa načelnikom resora Državne bezbednosti Radomirom Markovićem, da ga je zvao sa fiksnog telefona i tražio da ga Marković pozove.
Radonjić je dodao da je 10. aprila verovatno bio u štabu DB.
Četvrtooptuženi Romić takodje je negirao deo dokaza, navodeći da se nikada nije čuo sa svedokom u slučaju – Markom Žarkovićem, a da u dokazima stoji da je 9. aprila kontaktirao sa njim.
“Kontakti sa Radonjićem i Kurakom, sa njima sam se čuo svakodnevno i to nije bilo ništa atipično da budemo u nekom kontaktu”, rekao je Romić.
On je rekao da je i 10. i 11. aprila boravio u isturenom Odeljenju druge uprave u Ulici Danice Marković 2, a da je odatle istom rutom išao kući u Borču i da je ta ruta vodila preko Takovske ulice.
Romić je dodao da je uvek koristio službeni telefon za komunikaciju.
Na pitanje da li je bio u blizini Hilandarske ulice i da li je odatle 11. aprila razgovarao, on je rekao da je verovatno bio u blizini jer mu je to ulica na ruti kojom se svakodnevno kretao.
Na sudjenju su opet prikazani izveštaj o telekomunikacijama, a koji se odnosi na komunikaciju iz perioda na dan i nekoliko dana pre ubistva.
Advokat Radonjića i Romića, Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da su izveštaji radjeni 2011. i 2012. godine, a da su kasete zaplenjene 2005. godine i da o “autentičnosti nema priče”.
Beta /Foto: Tanjug