BEOGRAD – Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je danas da će nastaviti politiku koju je pokrenuo Aleksandar Vučić dok je vodio vladu, koja je politika ne reči, već dela u odnosu prema RS, i ukazala da je do sada Srpskoj upućeno pomoć u ukupnoj vrednosti od oko 22 miliona evra.
Brnabić je, gostujući na televiziji “Hepi”, kazala da se vratila sa predivnim utiscima sa obeležavanja Dana RS i da je videla da su ljudi ponosni i srećni.
“Ljudi u Srbiji često ne razumeju dovoljno, a ni ja to nisam ranije dovoljno razumela, koliko znači ljudima Srpska za stabilnost, sigurnost, osnovnu bezbednost i drugu budućnost u tom miru”, rekla je ona.
Javni dug smanjen na 50,1 odsto BDP-a
Brnabić je izjavila je da je Srbija smanjila javni dug na 50,1 odsto BDP-a i da ulazi u bezbednu zonu, što je važno s obzirom da postoji mogućnost da dođe do nove svetske ekonomske krize.
Brnabić je navela da svetske berze pokazuju da postoje veliki udari i da je moguće da dođe do nove ekonomske krize, ali da se Srbija za tu krizu sprema.
Ona je navela da to pokazuje koliko je država od 2014. godine imala pametnu politiku, fokusirajući se na smanjenje javnog duga, što je, kaže, i Fiskalni savet uvek isticao – da ste u bezbednoj zoni kada dođete na nivo javnog duga ispod 45 odsto BDP-a.
Primetila je da ništa nije bezbedna zona, ako dođe do nove krize, ali da ekonomska kriza ne mora toliko da bude devastirajuća kao prethodna, ako budete pametni.
“Mi smo sada na nivou javnog duga od 50 procenata BDP-a, 50,1 odsto BDP-a na jučerašnji dan. I, smanjivaćemo ga još. Ulazimo u bezbednu zonu, gde je Srbija spremna, jer razmišljamo i razgovaram sa predsednikom šta raditi ako bude nove ekonomske krize. Pametne zemlje se za to spremaju”, rekla je Brnabić.
Ona je istakla da se Srbija za krizu sprema od 2014. godine – strukturnim reformama, suficitom u budžetu treću godinu za redom, koji je u 2018. godini iznosio 32 milijarde…
Brnabić je podsetila da je Ziđin uplatio 200 miliona dolara za pokrivanje dugove RTB-a Bor, a najveći deo tog novca otišao je u budžet, kao i da je kineska kompanija preuzela 63 odsto RTB-a, uz garanciju da će samo u naredne tri godine investirati 780 miliona dolara.
Ukazala je da je rudarstvo jedna od grana koje će doprinositi rastu naše privrede.
“RTB Bor doprinosi sa 0,8 odsto ekonomskom rastu, a sa Ziđinom plan je da to ide do 1,8 odsto, što je velika stvar. Rudarstvo je grana privrede na koju nismo obraćali pažnju, a koja može da podigne Srbiju, samo da nastavimo da rešavamo otvorena pitanja”, rekla je predsednica vlade.
Kazala je da joj je velika čast što je dobila orden RS, ne samo za nju lično, već za ceo tim koji je radio na dobrim odnosima zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
“To nije samo orden za mene, već celu vladu Srbije, koja je nastavila politiku koju je postavio Vučić kao premijer. Ja sam iz te njegove politike učila i videla koliko je važno našem narodu u RS, kao i Srbima u Srbiji da imamo najbolje odnose”, naglasila je Brnabić.
Ona je podsetila da je Srbija išla u politiku pomoći od 2014.godine, a da je ranija politika ostajala samo na rečima.
“Mi smo od 2014.uprkos merama fiskalne konsolidacije pomagali. Išli smo malo po malo. Dali smo miliona evra 2014. najpre za pomoć posle poplava. Mi smo do sada ukupno dali oko 22 miliona evra za pomoć RS – kako za konkretne projekte iz oblasti infrastrukture, za škole, bolnice, domove kulture. Prošle godine otvorili smo najlepši projekat Dom kulture u Nevesinju koji nosi ime Nebojše Glogovca. Oko sedam miliona evra smo dali samo za Srebrenicu”, navela je premijerka.
“Nije to više politika samo na rečima, već konkretne saradnje. Vidite da smo mi često tamo, i predstavnici RS kod nas. Imamo zajedničke sednice vlade. Poslednju smo imali u Trebinju u avgustu, a sledeću ćemo imati u Srbiji”, kazala je Brnabić.
Istakla je da se oseća uvek kao kod kuće kada je u RS, dodajući da su odnosi Srpske i Srbije posebni, normalni i prirodni, te da nikoga ne ugrožavaju, a posebno ne odnos Srbije sa BiH.
Podsetila je da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma.
Ukazala je da je zanimljivo da su predstavnici hrvatskog naroda bili na svečanosti u RS, što je pokazatelj da Srpska nije protiv bilo koga ili bilo čega, već znači sigurnost I stabilnost za Srbe.
Međunarodna zajednica i EU bolećivi prema Prištini
Brnabić je istakla da se pitanje Kosova ne sme ostaviti kao zamrznuti konflikt, jer utiče na napredak Srbije, ali i ukazala na bolećivost međunarodne zajednice i EU prema Prištini.
“Aktuelna situacija pokazuje svu bolećivost EU. U razgovoru sa predstavnikom jedne velike zemlje koja je partner Prištini upitala sam kako toleriše sve što se dešava na Kosovu, a kao odgovor sam dobila ‘pa to je mlada demokratija’. To meni sve govori o tome koliko je veliki prostor i koliko su dupli standardi u tom slučaju”, rekla je premijerka.
Brnabić je priznala da su SAD tražile da Srbije prestane sa lobiranjem za povlačenje priznanja nezavisnosti, a da je to Beograd odbio otvoreno.
“Dok god oni lobiraju za dodatna priznanja, potpuni je fer plej da mi lobiramo da zemlje povuku priznanje”, podvukla je ona.
Brnabić je naglasila da je razlika između Srbije nekada i danas što ona danas ne sedi i kuka nad tom nepravdom, već od 2014. konstatuje stanje i nastavlja dalje, fokusirajući se na svoj posao, tražeći kako da stanje promeni i da bude jača.
Podsetila je da su mere Prištine svi osudili, uključujući i SAD, te dodala da sada sa pažnjom posmatra da vidi kako će se ispuniti izjave iz Prištine da oni neće ukidati takse.
“Volela bih da su malo razumniji, i mislim da bi to bilo dobro i za građane albanske nacionalnosti na Kosovu I Metohiji, ali i ceo region”, naglasila je Brnabić.
Istakla je da, na žalost, mora da razgovara sa Ramušom Haradinajem, koji je optužen za najstravičnije zločine, a oslobođen je samo zato što su svedoci pobijeni.
“Moramo da razgovaram sa njim zbog regionalne stabilnosti i naše budućnosti. Za budućnost Srbije je važno da imamo regionalnu stabilnost. Za nas je važnije nego bilo kome drugom u regionu da imamo regionalnu stabilnost. Srbija je jedina zemlja u regionu koja je prošla kroz mere fiskalne konsolidacije, ima stabilnu ekonomiju, budžet, kojoj javni dug opada, koja ima stabilnu valutu I koja ima perspektivu ekonomskog rasta”, kazala je premijerka.
Ako nemamo regionalnu stabijnost, rekla je Brnabić, nećemo moći da ispunimo sve ono što danas možemo merama fiskalne konsolidacije, ozbiljnih strukturnih reformi koje je pokrenuo Vučić.
“Nama je regionalna stabilnost u osnovnom interesu. Drugi nisu sproveli takve mere, imaju ogroman deficit, sve veći javni dug, priličnu veću nezaposlenost nego Srbija. Tim političarima lakše je da imaju alibi regionalne nestabilnosti, da kažu nema radnih mesta, odlaze ljudi ne što nemaju hrabrosti da sprovedu strukturne reforme, već zbog regiona koji je nestabilan. Koliko Srbija ima interes toliko drugi imaju interes za nestabilan region. Toliko jače moramo da radimo na regionalnoj stabilnosti”, podvukla je ona.
Na konflikt u Prištini oko toga ko može u njihovo ime da pregovara, Brnabić je podsetila da je i Brisel jasno rekao da to može biti samo Hašim Tači.
“Ljudi moraju da razumeju da je zamrznuti konflikt zamrznuta nestabilnost. Nećemo moći da iskoristimo sve naše potencijale i svu zdravu osnovu koju imamo ako imamo zamrznuti konflikt. Nećemo moći da idemo tako brzo napred koliko bi mogli. U jednom trenutku zamrznuti konflikt može da se otopi. Ko kaže da treba da ostavimo rešenje Kosova za kasnije ili ne želi da se to reši, nema ideju kako da se reši ili što je do sada bio slučaj nisu imali političku hrabrost da to probaju i reše”, navela je Brnabić.
Premijerka je kazala da je za većinu zemalja u sveti pitanje Kosova bila zatvorena tema, a danas to više nije slučaj, pa čak ni za SAD, Nemačku.
Podvukla je da je to veliki uspeh za koji treba da se oda priznanje Vučiću.
“Kako ćemo ga zatvoriti, da li ćemo uspeti, drugo je pitanje. Da li smo uspeli da stavimo tu temu na agendu – apsolutno i to nešto što je za mnoge zemlje bilo završeno pitanje. Otvoren je jedan prostor za razgovore, a da li ćemo mi uspeti, biti dovoljno pametni i hrabri, okolnosti takve da uspemo da dobijemo nešto za sebe iz svega toga je ono što se trudimo sada da uradimo”, kazala je ona.
Rekla je da, pre nego što je došla na čelo vlade, nije znala ništa o tome šta je radila vlada, koliko je tada letenje Vuka Jeremića po svetu bila samo predstava za narod.
“Danas kada gledam šta nije urađeno, vidim koliko se nije razmišljalo. Imate bitne zemlje, poput Egipta za koje se nije ni znalo da li su priznali nezavisnost Kosova ili ne. Zamislite da tada premijer, predsednik ili šef diplomatije nisu tražili dokumenta o priznanju. Ima najmanje desetak zemalja gde ne znate da li su priznale Kosovo, a vode se kao da su priznale. Tolika je bila nebriga. Toliko je bilo sve u nivou predstave za narod da se nešto radi”, objasnila je Brnabić.
Vlada ne treba da bude rijaliti program
Brnabić je izjavila da je dobro što postoje neslaganja, pa i sukobi unutar vlade, pošto se tada donose najbolja rešenja, ali da sve to treba da ostane za zatvorenih vrata.
Brnabić je rekla da bi uprkos tim neslaganjima stala iza svakog svog ministra.
Na pitanje da li je bilo sukoba između ministara, Brnabić je rekla da se tome pridaje previše pažnje, s obzirom da je vlada tim kao i bilo koji drugi tim i da uvek ima sukoba i različitih mišljenja.
“Nismo mi sad ovde neki bogovi. Dobro je da postoje sukobi samo da budu iza zatvorenih vrata”, kazala je Brnabić.
Rekla je da je kada je preuzela vođenje vlade imala sukobe sa nekim ministrima, koji se nisu slagali sa svim što je predlagala, ali da je to legitimno pošto se najbolja rešenja nalaze kada se sa nekim neslažete.
“Dobra strana u tome je da imate grupu ljudi koja ne razmišlja o svemu isto, ali meni smeta kada to ide u medije. Mislim da vlada ne treba da bude rijaliti program”, naglasila je ona.
Brnabić ističe da vlada i njeni ministri treba da služe narodu i rade najbolje što umeju.
“Stala bih iza svakog svog ministra i ne bi razgovarala o tim sukobima”, zaključila je premijerka.
Ruše Vučića, a neće izbore – kako je to moguće
Brnabić je rekla da je jedini zahtev koji imaju učesnici protesta rušenje Aleksandra Vučića, a da ne zna kako je to moguće ostvariti ako neće izbore.
Brnabić je rekla da kada Vučić kaže da je spreman da raspiše izbore, oni kažu da ih nisu tražili.
“Ne znam kako u demokratijama ide da vam je jedini zahtev svih protesta svake subote da ode Aleksandar Vučić, a niste tražili izbore. Ne znam kako to ide”, podvukla je ona.
Brnabić je kazala da treba čuti šta ti ljudi imaju da kažu, ali i poručila da ne treba da protestuju i traže rušenje Vučića zahtevom oko mini hidroelektrane za koju je dozvolu izdala opština Babušnica, jer se radi o lokalnom projektu o kojem je odluku donela lokalna samouprava po zakonu iz 2011. koji je donela ranija vlast.
“Idite u opštinu Babušnica sa tim zahtevom. Ako govorite o ubistvu Olivera Ivanovića, a Srbija je radila šta je mogla u njegovom rasvetljavanju, idite u UNMIK i Euleks i razgovarajte sa njima”, naglasila je Brnabić, apelujući na razum učesnika protesta.
Rekla je da su simptomatične dve stvari protesta – prva je da se ne razgovara o činjenicama, argumentima i rezultatima, a druga da niko od opozicionara ne sme da govori na tim skupovima, ne zato što su građanski, već zato što okupljeni ne žele da ih čuju.
“Kada neko izađe u javnost i kaže vlada je uništila sve u zemlji, uništila obrazovanje, kulturu. Kako je neko uništio obrazovanje, neko ko je povezao, po prvi put, sve škole na internet. Koliko treba da ste pametni da tako nešto kažete. Mi smo uveli programiranje u školama, a oni su imali predmet ‘ruke u testu’. U njihovo vreme nije bilo nijednog naučno-tehnološkog parka. Kada kažu uništilo smo kulturu, danas je budžet za film 50 puta veći nego pre šest godina. A kada govorimo o autokratiji, s tim u vezi, u vreme Vučića je snimljen film ‘Stado’ uz pomoć iz tog fonda”, objasnila je Brnabić.
Podsetila je da je ranija vlast zatvorila sve muzeje, a aktuelna ih otvorila, i otvoriće i pozorište “Bora Stanković” u Vranju.
“Nikada više nije ulagano u kulturu. Uložili smo20 miliona evra kredita razvojne banke samo za kulturu”, dodala je Brnabić.
“Ovi iz Saveza za sebe, odnosno za Srbiju, busaju se protestima, ali ljudi ne žele njih da čuju. Ja ću svakako da slušam šta građani govore i koji su njihovi zahtevi, da vidim gde možemo bolje, a sigurno možemo još mnogo bolje”, zaključila je predsednica vlade.
Tanjug
