PODGORICA – „Ako se pokaže nemogućim da u CG dobijem fer i pravedan proces, svakako ću ići i na Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kad iscrpim nacionalne pravosudne mogućnosti“, najavio je Martinović
Crna Gora, mala balkanska država na Jadranu, kandidat je za članstvo u EU. To za početak zvuči dosadno, ali ko tu činjenicu ima pred očima tome će nastavak priče biti interesantan. Jer, kandidatski status države ne dobijaju tek tako. Neophodna su dugogodišnja ispitivanja i provere pre nego što EK u Briselu i vlade država-članica zemlji kandidatu ovjere da je dovoljno zrela da pregovara o članstvu. A da titula „zreo za pristupne pregovore“ ne mora uvek da znači puno i da se može koračati i unazad pokazuje najprominentnije slučaj Turske. Ali, i u druge države kandidate za EU članstvo raste sumnja.
Takav slučaj je i Crna Gora, koja je sa manje od 700.000 stanovnika najmanji kandidat za prijem u EU, a gde je u utorak Jova Martinovića, jednog od malobrojnih istraživačkih novinara te zemlje, tamošnji sud osudio na utamničenje od godinu i po dana, jer je navodno član jednog prstena švercera droge.
Dok je ovaj članak pisan nije bilo dostupno obrazloženje presude. No ako se, kako se da čuti, ona u jezgru temelji na optužnici, presuda ne mora da znači puno, jer to što je državno tužilaštvo predstavilo na suđenju kreće se između slabog do maloumnog.
To je i mišljenje Kristijana Mira, izvršnog direktora novinarske organizacije Reporteri bez granica: „Ova presuda je apsolutno nedostojna jedne države koja želi da bude članica EU. Prosto je neverovatno da su sudije 3 godine, koliko se proces vukao, ignorisale sve dokaze Martinovićeve nevinosti. EU sada mora, bez ikakvog pardona, da stavi Podgorici do znanja da članstvo CG pod ovakvim uslovima klizi u daleku budućnost.“
Optuženi ne opovrgava da je bio u kontaktu sa više velikaša regionalnog podzemlja – ali i naglašava da su takvi susreti u ogovarajućem miljeu prosto deo opisa njegove profesije. Upravo se to u slučaju Martinovića nikako ne može prenebreći, jer je ovaj novinar već godinama opštepoznat zbog svojih tekstova o vezama organizovanog kriminala i politike u CG i na Z. Balkanu, u koje je uložio intenzivna istraživanja.
Poslednje je, zajedno sa američkom novinarkom Tesom Berenson, bilo opširna priča o upetljanosti ruskih oligarha u izbornu kampanju za D. Trampa, u kojoj jedan sporedni krak tj. epilog vodi i u Crnu Goru. Ko je pročitao ovu priču taj će brzo primetiti: Martinović zna svoj posao. A ne treba puno mašte da bi se uvidelo: političke i finansijske elite CG se ne vesele ovom i sličnim tekstovima Jova Martinovića.
No, odgovorni sudija u crnogorskom glavnom gradu Podgorici je ipak presudio – koliko se bez uvida u celokupni spis obrazloženja presude može zaključiti – da je Martinović svoje tokom istraživanja stečene kontakte iskoristio i da bi se uključio u ilegalne poslove o kojima je pisao. Optuženi je ovo tumačenje u sredu, u telefonskom razgovoru sa FAZ, odbacio: jedino što mu se u suštini prebacuje je da je jednom članu bande pokazao kako se u mobilnom telefonu može instalirati program za telefoniranje bez prisluškivanja.
Ova presuda u CG mora da prođe još nekoliko instanci pre nego što postane pravosnažna. Martinović, koji još nije zatvoren, će se u svakom slučaju žaliti na nju. „Ako se pokaže nemogućim da u CG dobijem fer i pravedan proces, svakako ću ići i na Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kad iscrpim nacionalne pravosudne mogućnosti“, najavio je Martinović.
Podrazumeva se i da se ne isključuje da novinari, koji izvještavaju o organizovanom kriminalu, privučeni atraktivnim maržama u podzemlju, promene stranu. Ali tok procesa u slučaju Jova Martinovića tu sumnju nije ojačao.
Stoga sve više raste utisak da moćni muškarci pojedinih balkanskih država (u Crnoj Gori je to prezidijalni trajni vladar M. Đukanović, u Srbiji predsjednik države A. Vučić, u Albaniji premijer E. Rama) prosto testiraju koliko daleko mogu da idu, dok je EU sve više zabavljena samom sobom i sopstvenim krizama. Pri čemu im dobro dođe to što je u Nemačkoj progon novinara u Turskoj stalna tema medijskog izveštavanja, a da se o malim balkanskim državama skoro ništa u medijima ne objavljuje, pa u njima cveta nepravda u sjenci priče o Erdoganu.
Proces Martinoviću u Podgorici pratili su i akreditovani diplomati. I nemački. Šta li će javiti svojim centralama, kad budu dobili u ruke pisano obrazloženje presude?
Frankfurter Allgemeine Zeitung
