LONDON – Budućnost nacionalnih novinskih agencija u Evropi, izazovi koje predstavlja ogromna količina besplatnih, mada neproverenih, informacija na raznim platformama i društvenim mrežama i podrška države agencijama kao javnom servisu na koji se oslanja veliki broj medija, bile su glavne teme konferencije održane danas na Londonskoj školi ekonomije (London Sćool of Economics), na kojoj je, pored direktora vodećih evropskih agencija, na poziv te ustanove govorila i direktorka Tanjuga Branka Ðukić.
Najvažnije pitanje za nacionalne novinske agencije na velikim i malim tržištima, sa nacionalnim ili međunarodnim pokrivanjem, jeste pitanje održivosti, i samo oni koji su spsobni da se brzo prilagode promenama na tržištu moći će da opstanu, istakla je Ðukić.
Ona je objasnila da se Tanjug pre tri godine suočio sa ogromnim problemom, kada je Vlada Srbije saopštila da namerava da izađe iz vlasništva agencije, i istovremeno, tog trenutka agenciji obustavila dotadašnje subvencije u iznosu od oko dva miliona evra godišnje.
„Preživeli smo taj „udarac“ zahvaljujući snazi našeg brenda, činjenici da je medijsko tržište razrešilo dilemu da li treba da nastavimo da radimo ili ne, porukom „Tanjug nam je potreban“, kao i tome što smo to što nam se dogodilo prihvatili ne kao prepreku, već izazov. Kada se osetite ugroženim, okrenete se svim svojim resursima, ne štedeći se. Tako se dogodilo da se u Tanjugu razvila jedna nova vrsta radne energije uz snažno okretanje ka tržištu i novim klijentima“, ukazala je Ðukić.
Prema njenim rečima svaku šansu koja se Tanjugu pružila da radi u okviru svoje uređivačke politike, da budemo mobilni i prisutni, da stignemo na što više mesta i događaja i proizvedemo što više medijskih sadržaja, mi smo grabili i tražili.
U okvirima te „poslovne logike“, dodala je Ðukić, Tanjug je uspeo, ne samo da preživi, već je upravo u poslednje tri godine osigurao snažnu tržišnu poziciju.
„Zvuči jednostavno, ali nije“; rekla je ona i objasnila da cenu toga plaćaju ljudi koji rade u Tanjugu izuzetno angažovani uprkos skromnim honorarima.
Naš slučaj, dodala je Ðukić, ne može biti primer, niti uspeh koji smo napravili može dugo da traje bez rešenja ključnog pitanja – pravno statusne nedoumice u kojoj se agencija nalazi.
„Pokazali smo vitalitet, imamo ideje, prepoznajemo trendove na medijskom trzištu, idemo im u susret, ali za ozbiljniju strategiju, kakvu imamo na umu trenutno smo limitirani nedostatkom sredstava i nemogućnošću ulaganja u ideje, kadrove, tehničke resurse, nover servise i nova trzišta“, kazala je ona.
Prema njenim rečima Tanjug rešenje svog statusa vidi u nekoj vrsti javno-privatnog partnerstva, poput statusa francuske nacionalne agencije AFP, koja je u privatnom vlasništvu ali 40 odsto svog budžeta dobija od države, ili u nekoj vrsti javnog servisa.
Tanjug, kako je dodala, se na tržištu, sem što je zadržao osnovnu karakteristiku brenda – pouzdano informisanje I plasiranje proverenih vesti – nametnuo naročito snažnom video produkcijom, koju je pokrenuo među prvima u regionu, a koja je, primera radi, strateški u fokusu velikih agencija poput AFP-a.
“To nam je podiglo I cenu I kvalitet servisa I sada ih kupuju apsolutno sve značajnije televizije u zemlji, jer im je to znatno isplativije nego da sami rade video pokrivanje, a u poslednje vreme I štampani mediji – za svoja onlajn izdanja. Video produkcija nam je omogućila I da znatno proširimo krug korisnika usluga medijskog pokrivanja I medijskog partnerstva u zemlji, region I svetu sa biznis I nevladinim sektorom, što je podiglo prihode.
„Ali, neprestano idemo dalje – poslednjih nekoliko meseci počeli smo da radimo striming svih značajnijih političkih događaja, ali I zanimljivih dešavanja u oblasti sporta I entertejmenta. Broj preuzimanja signala koji smo dosegli govori nam da je trenutak da live komercijalizujemo, odnosno da ga ponudimo klijentima kao dodatnu uslugu. Primera radi, neki od direktnih prenosa najatraktivnijih događaja preuzimalo je više od 230 televizija iz zemlje i regiona “, prenela je Ðukić.
Tanjug je, prema istraživanjima, u ovom trenutku najcitiranija agencija u regionu, dodala je i iznela podatak da srpska agencija godišnje emituje oko 365.000 informacija (tekst, video izveštaji, fotografije).
Ðukić je ukazala da je za Tanjug, za novinske agencije generalno, ključno osigurati da ostanu percipirane kao pouzdan izvor najvažnijih, relevatnih i tačnih informacija, i da to mogu da naplate.
Bez podrške države, kako je konstatovala, agencije mogu da funkcionišu veoma teško.
“Podaci vezani za poslovanje Tanjuga govore da može, ali to je jedna vrsta incidenta u kome su oni koji su održali Tanjug – novinari, snimatelji, fotoreporteri, montažeri, vozači… platili I sada plaćaju cenu opstanka Tanjuga”, ukazala je Ðukić.
Primer nacionalnih novinskih agencija u Evropi koje država ne finansira, ali koje imaju komercijalne ugovore o prodaji servisa vesti i o medijskom pokrivanju sa državnim organima, ministarstvima, javnim institucijama, biznis sektorom, kompanijama, pokazuje da to nije dovoljno dugoročno za njihov opstanak, istaknut je na konferenciji.
Dirketno sufinansiranje rada nacionalnih novinskih agencija poput AFP-a je nešto bez čega je održivost agencija u pitanju, zaključak je koji se nametnuo kako u istraživanjima koje su rpedstavili profesori Londonske škole ekonomije, tako i prezentacijama direktora vodećih evrospkih agencija na ovoj konferenciji.
Španska novinska agencija EFE, inače u državnom vlasništvu i od države dobija 51 odsto svog budžeta ili 39 miliona evra godišnje, iznela je zabrinutost po dalji opstanak ukoliko bi joj bila uskraćena državna podrška.
A predstavnica AFP ukazala je da bez državnih subvencija, koje uz saglasnost Evropske komisije dobijaju na osnovu trogodišnjeg ugovora sa državom, ne bi mogli da realizuju strateške ciljeve, uključujući izveštavanje o zbivanjima u Francuskoj za međuanrodno medijsko tržište i održavanje dopisničke mreže širom sveta, koja ih čini agencijom sa međuanrodnim pokrivanjem.
Istraživanje situacije u kojoj se nalaze novinske agencije u Evropi obavili su profesori i saradnici Londonske škole ekonomije, a konferenciju o budćnosti agencija na temelju tih nalaza organizovali su u saradnji sa Evropskom asocijacijom novinskih agencija (EANA).
