VAŠINGTON – Sjajni srebrni sportski automobil Džejmsa Bonda sa rotirajućom tablicom na kojoj piše JB007 prva je stvar koju će posetioci moći da vide kada uđu u novi, “poboljšani” Međunarodni špijunski muzej koji će biti otvoren u nedelju u Vašingtonu.
Osim toga, kao da istorija čuvenog agenta nestaje u nevidljivom mastilu, dok centralno mesto zauzimaju priče o stvarnim špijunima i modernoj špijunaži.
Stari, skučeni muzej bio je koncentrisan na kolekciju ljudske inteligencije. Novi takođe nudi pogled na tajne operacije, kontraterorizam, analizu obaveštajnih podataka, sajber-špijunažu, propuste obaveštajnih službi, pa čak i pitanja o kojima se mnogo diskutuje, kao što su etička pitanja i mučenje vodom, prenosi AP.
“Mi kao muzej ne igramo na sigurno”, izjavio je kustos, istoričar Vins Hoton. Muzej je, prema njegovim rečima, vredan 162 miliona dolara, alii je neprofitan.
“Ne dobijamo novac od vlade. Moramo da zadržimo nezavisnost zato što ima još mnogi priča koje moramo da ispričamo”, pojašnjava Hoton.
Pravi obaveštajci obično drže jezik za zubima, ali posetioci muzeja će biti u prilici da gledaju snimke na kojima bivši obaveštajci govore o svom poslu.
Tako vrhunski psiholog CIA priča o tome kako poverenje i strah utiču na odnose između obaveštajaca i njihovih šefova. Biši zamenik direktora CIA govori o tome kako su duhovi procenili obaveštajne podatke koji su vodili do pretresa mesta u Pakistanu u kojem je 2011. godine ubijen vođa Al kaide Osama bin Laden. Prave žene špijuni razvejavaju mit o tome da se žene oslanjaju na seksualnu privlačnost da bi prikupile obaveštajne podatke.
U muzeju je i izložba o Dancu Mortenu Stormu, koji se preobratio u islamskog ekstremistu. Kasnije se razočarao u islam i počeo da radi za dansku obaveštajnu službu kao dvostruki agent, pružajući informacije o traženim osumnjičenim teroristima. Njegov život u senci postao je javan 2012. godine.
“Otišli smo na tajnu lokaciju na kojoj se skrivao od Al-Kaide i snimili ga kako priča svoju priču, okružen artefaktima iz svog života”, ispričao je Hoton.
U muzeju su i priče o prevari i tragediji, ali i iznenađenja.
Svi znaju da je 007 bio “Bond. Džejms Bond””. Manje ljudi, međutim, zna da je prvi američki superšpijun bio predsednik Džordž Vašington, agent 711.
Obe strane su špijunirale tokom rata 1770-ih, ali je na kraju šef britanske obaveštajne operacije Majkl Džordž Bekvih izjavio: “Vašington nas nije vojno pobedio, on nas je pobedio u špijuniranju.”
Vašington je pomagao u koordinaciji obaveštajnih operacija tokom rata, a muzej čuva pismo koje svedoči o stvaranju prve američke obaveštajne agencije.
“To je Magna karta za američku obaveštajnu službu”, rekao je Hohton o svom omiljenom eksponatu.
Stari muzej, koji je zatvoren 2018. godine, imao je oko 3.000 artefakata i mogao je da prikaže oko 600 njih ođednom. Novi špijunski muzej ima 10.000 artefakata, uključujući više od 5.000 predmeta koje je donirao H. Kih Melton, biznismen iz Floride koji je godinama putovao širom sveta da bi ih pronašao i kupio.
Tu je i oko 1.000 špijunskih alatki, među kojima su sekira za penjanje korišćena u krvavom ubistvu ruskog revolucionara Lava Trockog i komad špijunskog aviona “U2” Garija Pauersa, koji je oboren iznad Sovjetskog Saveza 1960. godine. Tu su i oprema za razbijanje kodova, kamere za nadzor, maska trudne žene. Izložen je i Chilibarski dron, bespilotna letelica koju je dizajnirao jedan Izraelac, preteča današnjeg “predatora”, koji izvodi vazdušne udare na Avganistan i druga žarišta širom sveta.
Na ulasku u muzej posetioci mogu da odluče da li će dobiti tajni identitet i misiju, kao i bedž koji emituje radiofrekvenciju preko koje će biti prepoznati dok šetaju kroz interaktivne izložbe po celom muzeju. Tokom obilaska testiraju se njihove špijunske veštine i oni na kraju mogu da saznaju da li im više leži rad na terenu ili posao analitičara CIA.
Tanjug
