BEOGRAD – U četvrtak, 11. jula, navršavaju se 24 godine od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku (bošnjačku) enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN i u kojoj je, potom, izvršen genocid nad stanovništvom.
Medjunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrdjuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.
Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgradjen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003.
Ove godine na komemoraciji u Potočarima 11. jula biće organizovana dženaza za 33 žrtve genocida čiji će posmrtni ostaci biti pokopani pored 6.610 već ukopanih žrtava.
Komemoraciji ni ove godine neće prisustvoati niko od zvaničnika Srbije.
Premijerka Ana Brnabić rekla je juče da neće ide u Potočare jer “nije pozvana”. Uz “najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava sukoba u BiH” i “užasnog zločina” u Srebrenici ona je podsetila da niko još nije odgovarao za napad na tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića kada je 2015. došao na komemoraciju u Potočare povodom 20. godišnjice zločina.
Srbija od tada nije slala zvanične predstavnike na komemoracije.
Uoči 24. godišnjice genocida u Srebrebnici devet nevladinih organizacija iz Srbije ocenilo je u zajedničkom saopštenju da je “sramna i porazna” činjenica da nijedan od zvaničnika Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid.
Nevladine organizacije su zatražile da “država Srbija poštuje odluke medjunarodnih sudova, kao i sudski utvrdjene činjenice, da prizna genocid u Srebrenici”, pozvale predsednika i premijerku Srbije da prestanu da negiraju genocid i druge ratne zločine i zatražils da se “negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma”.
Oni su zahtevali i da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Srbiji, kao “u celom svetu, posebno u državama i institucijama EU kao i Saveta Evrope”.
Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, medju kojima su posebno pomenuti zločini nad Muslimanima u Srebrenici i Srbima u Bratuncu.
Četiri godine kasnije, 2010. Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osudjuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrdjen presudom Medjunarodnog suda pravde, ali se ne spominje termin genocid.
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.
Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u “srpskoj Srebrenici”, da grad “predaje srpskom narodu” i da je “došlo vreme za osvetu Turcima” na tom prostoru.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.
U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio “zločin velikog obima”. U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju “zaštićenu zonu” u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.
Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vodje bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Obojica su kažnjeni na doživotni zatvor, Karadžić pravosnažnom presudom izrečenom u martu 2019, a Mladić prvostepenom iz novembra 2017. na koju su i odbrana i tužilaštvo uložili žalbe.
U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.
Za genocid na srebreničkim Muslimanima Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osudjena i ostala petorica oficira vojske i policije RS – Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.
Za genocid u Srebrenici prvi je osudjen general Vosjke RS (VRS) Radislav Krstić 2001. na 46 godina zatvora, a 2005. kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora. Prvi je osudjen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.
On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.
Srebrenica je tokom rata u BiH (1992-1995) bila proglašena zaštićenom zonom, a čuvala ju je jedinica holandske vojske u sastavu medjunarodnih snaga UN rasporedjenih u BiH.
Lako naoružani, holandski vojnici, koji nisu imali podršku iz vazduha i koji su bili pod vatrom, bili su prinudjeni da napuste enklavu prepuštajući je snagama bosanskih Srba koji su odveli i ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Holandski apelacioni sud je krajem juna 2017 presudio da je holandska vlada delimično odgovorna za smrt oko 300 bošnjačkih muškaraca koje su ubile snage bosanskih Srba 1995. godine u Srebrenici.
Time je u velikoj meri potvrdila presudu prvostepenog suda iz 2014. koji je konstatovao da je država odgovorna za smrt bosanskih muslimana koje su holandskih vojnici iz sastava mirovnih snaga UN praktično predali snagama bosanskih Srba u julu 1995.
Beta
