BEOGRAD/ATINA – Dok je u svetu ovogodišnji jul bio najtopliji do sada, temperature u Atini su sišle na relativno niže nivoe nego ranije, pokazuju podaci Nacionalne opservatorije u Atini (EAA), prenosi atinski list “Katimerini”.
Posle toplih prvih 10 dana jula, sledećih 10 dana je temperatura u Atini bila znatno ispod proseka decenije.
Prosečna temperatura za jul bila je 33,9 stepeni Celzijusa, niža od proseka decenije (34,6 stepeni Celzijusa).
Najtopliji jul u poslednjoj deceniji u Atini bio je 2012. godine, sa prosečnom temperaturom od 36,9 stepeni.
Poslednjih godina, medjutim, Atina je srušila nekoliko istorijskih rekorda temperature.
Izmedju ostalog, pet najtoplijih godina za jedan i po vek u Atini zabeleženo je u periodu 2010-2018.
Tokom razdoblja 1858-2018. Atina je doživela značajne promene temperature kao i smenjivanje dužih vrućih i hladnih perioda, ali trend rasta godišnjih temperatura od sredine 1990-ih do danas je impresivan, rekla je Dimitra Funda, glavna istraživačica Instituta za životnu sredinu i održivi razvoj pri Nacionalnoj opservatoriji u Atini.
Istovremeno s trendom porasta temperature, kako je navela u svom članku u časopisu EAA “Kosmos”, tokom tog perioda došlo je do povećanja učestalosti toplotnih talasa.
Na osnovu istorijskih podataka EAA (1858-2018) u Atini je tokom poslednje decenije pao niz istorijskih rekorda:
– 2007: Najviša temperatura ikad zabeležena u EAA (44,8 stepeni Celzijusa), a prethodna je bila 43 stepena 1916.
– 2007: Najviše dana s maksimalnom temperaturom iznad 40 stepeni (osam dana).
– 2010: Najtoplija godina do sada (prosečna godišnja temperatura).
– 2010: Najraniji toplotni talas 15.-17. juna (slede 2016. i 2017.).
– 2012: Najtoplije leto (prosečna, maksimalna i minimalna temperatura četiri stepena Celzijusa iznad uobičajene).
– 2012: Najveći broj vrućih dana (32 dana s maksimalnom temperaturom iznad 37 stepeni Celzijusa).
– 2018: Najtoplija godina po minimalnoj (noćnoj) temperaturi.
Funda kaže da se sve to dešava u kontekstu klimatskih promena i globalnog zagrevanja, te se predvidja ne samo porast intenziteta i učestalosti vrućine, već i doba godine kada se pojavljuje, što rezultira pojavom sve više i više perioda vrućine, čak i pre leta.
Klimatski zapisi Nacionalne opservatorije u Atini obuhvataju, izmedju ostalog, dnevne temperaturne rekorde grada Atine od sredine 19. veka do danas, što predstavlja jedinstven izvor istorijskih informacija o klimi u Grečkoj, ali i na Balkanu, i to više od vek i po, zaključuje “Katimerini”.
Beta
