NOVI PAZAR – Brojni poznavaoci islama godinama unazad ukazuju javnosti na pogrešnu upotrebu određenih termina i pojmova, kao i da je ovo religija mira, međutim islamofobija se prema istraživanjima nalazi u najkritičnijoj fazi u modernoj istoriji.
Naši sagovornici ukazuju na manjak komunikacije, kao i na činjenicu da muslimani današnjice nisu učinili dovoljno da ih svet upozna na pravi način, što je dovelo do brojnih predrasuda, straha i netrpeljivosti, ali i na zloupotrebu religije u propagiranju radikalnih stavova i ideja.
Novopazarac Metko Avdić smatra da je islamofobija globalni problem, a da tu pojavu u društvu proizvode mediji, političari i neodgovorni pojedinci, “jer je u suštini važno da postoji neki neprijatelj”.
“Nekad je neprijatelj zapada bio komunizam, danas je to islam, jer je komunizam mrtav dok islam nije i biće večiti neprijatelj, prema kome se stvara odmazda. Islam nije religija terorizma, on ne poziva na ubijanje, mržnju, već je to religija mira i poštovanja. U današnjem društvu prisutno je mnogo predrasuda i stereotipa prema islamu. Međutim, ne možemo jednu religiju da posmatramo na osnovu onog što rade neki pojedinici ili grupe, koje, na primer, terorističkim aktom ili bombaškim napadom ubiju nedužne građane i to u ime islama. To nije islam, to je delo neodgovornih pojedinaca, koji zloupotrebljavaju islam i svim muslimanima lepe etikete da su teroristi“, kaže Metko, stanovnik Novog Pazara, grada u regiji Sandžak na jugozapadu Srbije, duž granice sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
On veruje da je danas u Srbiji manje predrasuda i straha od islama u odnosu na period od pre 10 ili 20 godina.
“Kod nas se islam vezuje za događaje iz 90-tih i ratove na ovom prostoru, pa je i odnos većine prema muslimanima u Srbiji bio sagledavan kroz to. Za muslimane koji žive u većinskom bošnjačkim sredinama situacija je prihvatljiva, dok je situacija drugačija u sredinama gde su muslimani manjina, tamo sigurno postoji predrasuda“, dodaje Metko.
Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji muftija Mevlud ef. Dudić ističe da predrasude ukazuju na pomankanje međuljudskog komuniciranja i da treba uložiti dodatne napore i trud kako bi se relaksiranije i rasterećenije široj javnosti tumačio i objašnjavao islam.
“Na žalost, strah od islama je prisutan zato što medijski svetski moćnici često govore da je islam opasnost. Islam nije opasnost, jer izvedenica od islama je sellam, a sellam je peace- mir. Musliman ne može da izađe iz namaza, iz svakodnevnih pet molitvi, a da ne završi svoje obredoslovlje sa prizivanjem na mir. Mir sebi, mir u okruženju i mir čitavom svetu. Zapravo muslimanu je zabranjeno da se sretne sa drugim čovekom, a da mu ne poželi mir uz reči ‘Es-sellamu allejkum- neka je na tebi mir i božiji spas’. Zato smatram da je vrlo značajno razumevati poruku islama, veoma je bitno razgovarati sa ljudima, jer ljudi mrze stvari koje ne poznaju. Zbog nepoznavanja određenih tekstova iz Kur’ana i sunneta ljudi na pogrešan način imaju percepciju i smatraju da je svaki musliman pretnja i opasnost za druge, kao i da je opasnost sve što je napisano na arapskom jeziku“, rekao je Dudić.
U javnosti se konstantno potencira na izrazima “islamski terorizam”,”islamistički terorizam”, “džihad”, “radikalni islam”, a Dudić smatra da su razlozi brojni, od islamofobije do nepoznavanja, ali on ukazuje na opasnost prisustva dvojnih standarda.
“Neispravno je govoriti o islamskom radikalizmu, džihadu, fundamentalizmu i isključivo to povezivati sa islamom. Recimo, pre izvesnog vremena u Americi je u razmaku od nepuna 24 časa u dva različita grada ubijeno 29 osoba ili primer Norvežanina Andersa Brejvika koji je ubio preko 70 osoba, a nigde nisam naišao na oštru ocenu da se radi o nekom terorizmu. Da se desilo da je to isto uradio neko sa muslimanskim imenom onda bi to nazvali džihadom i islamskim terorizmom, fundamentalizmom i tako dalje. Dvojni standardi su velika opasnost i mislim da se u pogrešnom pravcu ide kada se terorizam isključivo vezuje za islam. Islamski terorizam ne postoji, jer terorizam nema religiju i naciju, on je veliko zlo od koga god da dolazi i tako ga treba i posmatrati. Bojim se da sve dok budu postojali dvojni standardi da mi nećemo moći da zaustavimo neke stvari koje idu u pogrešnom pravcu”, rekao je muftija Dudić.
I za aktivistu i člana Sabora Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Midhata Hajrovića pojmovi poput islamskog terorizma i radikalnog islama predstavljaju običan nonsens, ali je svestan da oni za medije zvuče dobro, jer se dobro prodaju.
“Ne poštujući novinarsku etiku neki mediji usled nedostatka loših vesti iste izmišljaju, pa su tako izmišjeni i određeni pojmovi. Ne može postojati nešto što se zove islamski terorizam, jer je islam u svojoj osnovi negacija svakog oblika nasilja. Slično je i sa radikalnim islamom, islam je jedan, ali postoje radikalni muslimani, oni koji su pogrešno shvatili poruku vere i koji su se u određenim okolnistima radikalizovali do te mere da su spremni primeniti nasilje u ostvarenju svojih ciljeva. Ovde je bitan kontekst, a o svemu ovome mediji ne vode računa. Da li se takav odnos medija može nazvati islamofobijom teško je reći, ne znamo da li to svesno rade, ali nema nikakve sumnje da taj takav odnos za posledicu ima širenje islamofobije“, tvrdi Hajrović.
On priznaje da doprinos širenju islamofobije, koju neki danas nazivaju i novim antisemitizmom, daju i neki muslimani.
“To su oni koji koji to čine svojim neodgovornim ponašanjem i nasiljem koje sprovode u ime vere. Velikim delom uzrok leži u nedovoljnom prisustvu muslimana u javnom životu, posebno u zemljama Zapadne Evrope i Amerike. Poznato je da se mrzi ono što se ne poznaje, a muslimani današnjice nisu učinili dovoljno da ih svet upozna na pravi način. Bitan faktor kod islamofobije su i izbeglice muslimani koji su spas od ratova i siromaštva potražili u zemljama Zapadne Evrope. I konačno, uz sav rizik da budem svrstan u teoretičare zavere, moram reći da islamofobija danas svoje postojanje treba jednim delom zahvaliti i centrima moći koji u svojim imperijalističkim pohodima ne biraju sredstva. Ratove koji se vode u ime demokratije i ljudskih prava, a u čijoj stvarnoj pozadini je borba oko prirodnih resursa, daleko je lakše pokrenuti i opravdati u ambijentu islamofobije. A ako za ostvarenje ovog cilja nema dovoljno islamofobije, onda je treba producirati. Kada se sve uzme u obzir, vidimo da ima nekoliko bitnih uzroka islamofobije i da među njima postoje uzročno- posledične veze”, rekao je Hajrović.
On smatra da je danas u Srbiji prisutan animozitet, nepoverenje, netrpeljivost, netolerancija, a delom čak i mržnja prema islamu i muslimanima.
“Rekao bih da je taj fenomen neodvojiv od poluvekovne vladavine Turaka na ovim prostorima. Međutim, pravi uzroci takvog odnosa ne leže u samoj okupaciji, već u interpretaciji te okupacije u srpskoj istoriografiji koja je više mitološka nego naučna. Na toj mitologiji rođen je nacionalizam od koga direktne posledice trpe oni sa kojima Srbi dele životni prostor – Bošnjaci muslimani. Kroz institucije sistema, kroz obrazovni sistem, sa kolena na koleno taj nacionalizam se već godinama hrani i izašao je izvan granica Srbije. Genocid u Srebrenici se desio jer je ‘napokon bio došao trenutak da se Srbi posle bune protiv dahija osvete Turcima’. To je vrhunac i paradigma te nacionalističke svesti, a Srbija nema snage da se na pravi način suoči sa tim. To je slika Srbije devedesetih i to je, manje- više, slika Srbije i danas, bez obzira što se vlasti trude da u svet pošalju drugačiju sliku”, kaže Hajrović.
Direktor Balkanskog centra za Bliski istok Ivan Ejub Kostić kaže da je često bio zaprepašćen nivoom predrasuda koje intelektualci u Srbiji, i to oni koji sebe veoma često smatraju progresivnim, imaju prema islamu.
“Što se tiče straha i on je prisutan, ali ne u tolikoj meri kao predrasude i ne toliko direktno izražen. No, mislim da u tome značajnu ulogu igra zaista zabrinjavajući nivo neznanja o islamu i njegovim vrednostima. Mediji širom sveta, pa samim tim i kod nas, koriste opšteprihvaćeni diskurs koji se etablirao kada se govori o islamu. Ne postoji nikakav ‘islamski terorizam’ ili ‘radikalni islam’ i izgovoriti tako nešto apsolutno je neprihvatljivo. A kad je reč o terminu ‘džihad’, on predstavlja jedan od najsvetijih i najpozitivnijih pojmova u islamu. Naravno, odavno je postalo jasno da je strategija određenih centara moći i interesnih grupa da unize i uprljaju najsvetije islamske pojmove”, rekao je Kostić.
On smatra da se u Srbiji ne zloupotrebljava islam s ciljem propagiranja radikalnih religijskih ideja ili stavova.
“Mislim da, ipak, postoji značajan stepen zloupotrebe samih islamskih organizacija, koje pretenduju da budu od države priznate za zvaničnu Islamsku zajednicu, zarad političkih ciljeva određenih političkih partija. Osim usko stranačkih interesa ove organizacije se veoma često stavljaju i u službu promocije ostrašćenih nacionalno- etničkih ideja. Oba dva navedena fenomena su izuzetno štetna i kao što to obično biva zbog njih najveću cenu plaćaju ‘obični’ vernici”, kaže Kostić.
Međutim, muftija Dudić tvrdi da se religija često zloupotrebljava u mnoge svrhe, jer su u dobroj meri zakazali svi, od verskih velikodostojnika, crkava i verskih zajednica, civilnog društva, države do same porodice.
“Ljudi na različite načine tumače i razumeju određene tekstove nebeskih religija. Često kada sretnete pojedince ili grupaciju oni svoje stavove brane time što uporišta nalaze u svetim knjigama. Ako naiđete na nekog muslimana njemu su puna usta ajeta i hadisa božjeg poslanika, a na žalost u većini slučajeva na pogrešan način su to razumeli. Porodica je zakazala, jer nije na pravilan način odgojila svoje dete, predstavnici crkava i verskih zajednica nisu uložili dovoljno napora, društvo i država u celini nisu na pravilan način postavili stvari kako se to ne bi dešavalo”, kaže muftija i apeluje na sve faktore da ulože dodatne napore i da spreče dalju zloupotrebu religije.
Islamofobija obuhvata predrasude, mržnju i strah od islama i muslimana. Iako religijska netrpeljivost prema islamu i progoni muslimana imaju dugu istoriju na islamofobiju se danas gleda primarno kao na savremeni fenomen u Zapadnom svetu koji se rasplamsao na prelazu iz 20. u 21. vek.
Amela Bajrović
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta „Odgovor zajednice – aspekti razumevanja, suzbijanja i prevencije nasilnog ekstremizma i radikalizacije“, koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
