BEOGRAD – Jun ove godine bio je najtopliji mesec na globalnom nivou od kako se meri temperatura, a pomoćnik direktora RHMZ-a za sektor Nacionalni klimatski centar Goran Pejanović kaže da je u toku sistemski trend rasta temperature atmosfere i okeana – okean topliji za pola stepena, a atmosfera za 1,2 stepena.
Posledica toga je i šest velikih suša koje su zadesile Srbiju poslednje dve decenije.
Kako je rekao za Tanjug , 99 odsto svetskih naučnika proces porasta temperature pripisuje povećnju koncentracije gasova sa efektom staklene bašte kao što su ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid.
“Njihova koncentracija je povećana za 40 odsto u odnosu na poslednjih milion godina. Kako čovek sve više spaljuje fosilna goriva, imamo više ugljen-dioksida u atmosferi koji sprečava ”lečenje” planete zemlje, a doprinosi porastu temeprature”, objašnjava sagovornik Tanjuga.
Ukazao je da su efekti globalnog zagrevanja i klimatskih promenamah registrovani u više od 180 zemalja na svetu.
“Svi šalju izveštaje o promeni klime i od Svetske meteorološke organizacije i agencija koje se bave promenom klime možemo da saznamo kakva je situacija u drugim zemljama”, rekao je Pejanović.
Takve promene su, kaže, uočene i u Srbiji i za posledicu, između ostalog, imaju povećanje vodene pare koja utiče na pojavu kiše ili grada.
“Sve više vodene pare u atmosferi nam donosi velike nepogode praćene jakim vetrom i gradom”, rekao je on i dodao je u našoj zemlji naveći problem suša jer se oko 20 odsto stanovništva bavi poljoprovredom.
U poslednje dve decenije Srbiju je zadesilo šest velikih suša, podseća Pejanović i dodaje da su one znatno smanjile poljoprivrednu proizvodnju.
Procenjuje se da je 2012. godine šteta od suše bila dve milijarde evra, a 2014. godine, kada su nas zadesile katastrofalne poplave, milijardu i po evra, dodao je Pejanović.
Kako bi se ublažile klimatske promene, poručio je da ljudi mogu da preduzmu dve stvari, a jedna od njih je da redukuju količinu ugljen-dioksida u vadzuhu tako što će preći na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i time smanjiti potrošnju fosilnih goriva.
Drugi način je, dodao je, adaptacija na klimatske promene primenom drugačijih agroteničkih mere sa ciljem da poljoprivredna proizvodnja bude efikasnija.
“Smatram je da je najvažnije da dođe do poštovanja Pariskog sporazuma kojim se 195 zemalja obavezalo na ozbiljnu redukciju u povećanju ugljen-dioksida u atmosferi što znači veću upotrebu obnovljivih izvora energije u prozivodnji same energije”, dodao je Pejanović.
Prošlog meseca Svetska meteorološka organizacija izvestila je da je jun ove godine bio najtopliji mesec u istoriji i da bi 2019. mogla postati jedna od najtoplijih godina dosad, odnosno od početka vođenja evidencije 1880. godine.
Podaci, koji se temelje na prvih 29 dana u mesecu, upućuju na to da će jul 2019. biti jednako ili možda i topliji od prethodnog najtoplijeg jula, zabeleženog 2016. godine, ujedno najtoplijeg meseca dosad.
Tanjug
