KRAGUJEVAC – Na gradilištima u Šumadiji nedostaju gradjevinski radnici, jer mladi beže od težeg fizičkog rada, dok s druge strane mnogi od njih te poslove obavljaju u inostranstvu za više dnevnice, upozoravaju u gradjevinskim ;firmama.U “Raša gradnji” u Kragujevcu navode da im stalno nedostaju gradjevinski radnici i da je poziv za njih stalno otvoren.

“Slab je odziv mladih. Ko dodje i počne da radi, posle dva dana ode i ne vraća se više”, rekao je Beti vlasnik firme Raša Stojković.

On je rekao da oni koji dolaze nemaju nikakvo iskustvo i moraju da uče zanat od početka.

U Kragujevcu i okolini medju deficitarnim zanatskim zanimanjima su zidari, testari, armirači, monteri suve gradnje.

U preduzeću “Sloga Construction” kažu da je na njihovim gradilištima više starijih majstora.

Mladi “dodju i prodju” jer vide da mora dosta da se radi, a oni očekuju “sve odmah” i sa manje rada, navode u toj firmi.

Za one složenije poslove na gradilištu problem je što mladji kadar nema nikakvo iskustvo.

Zbog velikog obima posla i nedostatka radnika u preduzeću “IP34 gradnja” iz Kragujevca organizovali su dvomesečnu obuku za mlade koji žele da se prekvalifikuju za gradjevinske radnike.

To je bio deo programa “Znanjem do posla”, koji je namenjen mladima bez posla, da tražena znanja i veštine stiču kroz praksu na radnom mestu u kompanijama, uz šansu da se posle obuke i zaposle kod istog ili drugog poslodavca.

Obučavalo se desetoro mladih, koji su zanat učili na nekoliko gradilišta medju kojima je i jedno od najvećih u Šumadiji – industrijski kompleks “Mind park”.

Vlasnik “IP34 gradnja” Ivan Petrović je rekao da je samo jedan praktikant, posle obuke, prihvatio da ostane i nastavi da obavlja takozvane grube gradjevinske radove.

Ostali praktikanti su mu jednostavno rekli da je posao fizički težak.

Petrović je kazao da mladi ne žele da rade na gradilištu iako je posao pomoćnog radnika u startu plaćen od 40.000 do 45.000 dinara, a sa napredovanjem i zalaganjem može i znatno više da se zaradi.

Na gradilištu je najviše majstora srednje generacije koje nema ko da nasledi. S druge strane, mladi ne odbijaju da idu u inostranstvo i tamo rade iste poslove za više dnevnice.

Zbog nedostatka domaće radne snage, kako ističu gradjevinci, neki investitori dovode i radnike iz inostranstva, već ima Turaka, a pominju i da bi na gradilištima u Šumadiji uskoro mogli da rade i Indonežani.

Beta

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here