“Nedostatak dijaloga ili prećutkivanje, samo su beg u lažnu “zonu konfora”, kaže Dragan Kuveljić, pedagoški savetnik, specijalista za nastavu građanskog vaspitanja i saradnik na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Brojni su razlozi zbog kojih mlada populacija u Srbiji ima snažan potencijal da prihvati nasilje a potom iradikalne i ekstremističke ideje i ideologije. Visoka stopa nezaposlenosti praćena besparicom i siromaštvom, osećaj ekonomske i socijalne isključenosti, apatija, nezadovoljstvo. Sve to lako može postati plodno tle za pokretanje radikalizacije i raznih vidova nasilja koje su mladi prepoznali u svojoj Nacionalnoj strategiji za period 2015-2025. godine. Svedoci smo da im aktuelna dešavanja daju za pravo jer su mladi kao problem detektovali prisutnost vršnjačkog nasilja kao i nasilje među navijačkim grupama, prema LGBT populaciji, u partnerskim i odnosima prema strancima, nepoštovanje ljudskih i manjinskih prava i čestu upotrebu i zloupotrebu oružja.
Sve ovo u Prijepolju, udruženo sa ograničenim mogućnostima, koje mladima nudi malo mesto sa statusom devastiranog područja, može biti još izraženije. Na prvoj “liniji odbrane”, smatraju naši sagovornici stoji porodica, potom škola, organizacije civilnog društva i mediji, a kao krovna zaštita trebalo bi da budu institucije sistema, i na lokalu i u državi, koje će svima olakšati i stvoriti povoljan ambijent za ove, nimalo lake “poduhvate”.
Siromašne sredine su posebno povoljno tlo za proizvodnju nasilja u svakom obliku, kaže profesor razredne nastave, Dragan Kuveljić, pedagoški savetnik, specijalista za nastavu građanskog vaspitanja i saradnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u obuci nastavnika:
“Mislio sam da to nema veze, ali na žalost, uvideo sam da je više primitivizma i nasilja u siromašnijim sredinama. Siromaštvo na neki način daje ljudima određeni legitimitet za nasilje, jer zaboga, ja sam siromašan, loše živim, nezadovoljan sam, pa sam zato nasilan. Nasilje se dešava svuda pa i u školama. Ako gagledamo na televiziji u vidu zabave, na utakmicama, na političkim skupovima, nastupima javnih ličnosti, ekstremnih grupa, onda nemamo pravo da očekujemoda se to neće desiti i u školi, među decom. Škola nije svetilište, niti ona sama može da se izbori sa nasiljem,mada, možda najviše, daje od sebe da ga suzbije u svakom vidu, smatra Kuveljić.
Kao instruktor i mentor koji je učestvovao u projektu “Moja škola, škola bez nasilja” iznosi stav da je ova oblast u školama sistemski dobro uređena,počev od krovnog zakona do timova za prevenciju:
“Nasilje je, međutim, društveni problem i nisam siguran da škola ima odgovor na to jer smo, generalno,kao društvo veoma tolerantni na nasilje. Kada se nasilje dogodi u školi, ono je posledica onoga što se već desilo u društvu. Pa mi nasilje imamo u pozdravu kad kažemo nekom bliskom: “Gde si… pa usledi psovka”. I to nama dođe kao srdačno. A deca, sve što vide i čuju,vrlo rado prihvate i upiju. Pošto se retko sankcioniše, to je njima znak da je nasilje legitimno”.
Prema njegovim rečima, Prijepolje, na žalost, po frekvenciji nasilja ne odstupa od drugih gradova u Srbiji:
“To pokazuju istraživanja Instituta za psihologiju koje je rađeno u naše četiri osnovne škole koje su učestvovale u velikom projektu “Moja škola, škola bez nasilja”. Ona su pokazala da su nivo nasilja i učestalost isti kao i u drugim gradovima Srbije, i tu nacionalna struktura nema bitan uticaj. Međutim, može biti okidač za radikalne i ekstremne stavove, koji opet nemoraju, nužno, da se izrode u nasilje. Razgovarati je važno, prvo u kući, u školi, u komšiluku, na ulici, javno…”, naglašava Dragan Kuveljić, citirajući maksimu “čovek je postao čovekom onda kada je počeo da razgovara”.
“Nedostatak dijaloga ili prećutkivanje, dodaje Kuveljić, samo je beg u lažnu “zonu konfora” iz koje lako mogu da se izrode netrpeljivost, agresivnost, nasilje i brojne negativnosti. Mislim da je važno negovati građansko vaspitanje a Prijepoljci su tu vrlo licemerni. Oni podržavaju takav koncept, promovišu ga verbalno ali, na terenu, deca uglavnom pohađaju versku nastavu”.
Učenici su pametni – svoje sukobe “odrađuju” van škole
Hazema Kapidžić, psihološkinja u “Prijepoljskoj gimnaziji” kaže, takođe, da je u slučajevima prevencije nasilja, porodica važan saradnik i da je ona kategorija koja najefikasnije brani decu, odnosno deluje na decu. Važne su i institucije sistema kao mehanizam podrške porodici i školi:
“U porodici se oblikuju vrednosti, stavovi i stil ponašanja a škola je drugi stepenik jer ima mehanizme kojima se rešavaju konflikti. Škola na moguće nasilje odgovara prevencijom koja nam je pod broj jedan. Nastojimo da decu osvestimo i upoznamo ih sa nivoima nasilja i koracima koje preduzimamo po tom pitanju, tu su timovi, pedagog, vršnjački edukatori. Želimo da im ukažemo na granice do kojih mogu daidu čak i kada je šala u pitanju, ističe Hazema Kapidžić navodeći da u Prijepoljskoj gimnaziji, ipak, ima veoma malo nasilja. To ne znači da ga nema među učenicima:
“Naša deca su pametna. I ako imaju nasilničke nagone ili porive, oni to rešavaju u večernjim izlascima, svoje sukobe “odrađuju” van prostora škole jer znaju da će sve što se dešava u školi biti sankcionisano i do kraja propraćeno. Što se tiče nasilja koje je generisano etničkom, nacionalnom ili drugom netrpeljivošću, nismo imali slučaj da su se deca žalila na to. Bar da ja znam. Našoj deci smetaju spletkarenja, negativni komentari i reakcije na času kada ne znaju odgovore na pitanja profesora”.
Kancelarija za mlade u Prijepolju nedavno je usvojila svoj Lokalni akcioni plan ali u njemu nema ni jedan projekat koji se bavi nasiljem, njegovim pojavnim oblicima i merama za suzbijanje:
“Zato što kroz sve naše radionice, treninge, obuke koje su namenje mladima, propagiramo nenasilje, kako se odupreti raznim provokacijama, kako ne podleći pogrešnim ideologijama, ne biti zaveden na put koji bi mogao dovesti do toga. Ovo je naša ideja vodilja i onase “provlači” kroz sve edukativne sadržaje, razgovore i druženja sa mladima”, kaže Milena Jovanović, koja je na čelu KZM Prijepolja.
“Više nego ikad, pojavom i porastom upotreba najnovijih tehnologija mladi su izloženi neprekidnom “bombardovanju” i propagiranju loših, odnosno odsustvu bilo kakvih vrednosti, podizanju agresije i stvaranju loše slike o nepostojanju kazne. Sve to nepovratno izaziva i ruši mentalni sklop mladog bića i usled toga imamo razne vesti koje nas svako malo “iznenade” količinom i brutalnošću tih mladih osoba”.
Kako postići balans i te mlade osobe vratiti na put pravih vrednosti?
“Svesni smo svi da to neće biti lako i da je to dugotrajan proces izgradnje razgrađenog, odnosno oporavak urušenog. Mi se trudimo da povezujemo naše mlade sa drugim organizacijama, uključujemo ih u razne projekte koji su direktno vezani za ovu problematiku od kojih bih izdvojila projekat koji je rađen u saradnji sa Centrom E8 iz Beograda koji se baš bavio prevencijom vršnjačkog nasilja, aktivno saradjujemo sa svima koji se bore za rodnu ravnopravnost, poštovanje različitosti, jer smo svedoci neprekidnih nemilih scena i pojave porasta nasilja kao i ekstremnog ponašanja i reagovanja mladih, kaže Milena Jovanović podvlačeći da KZM ima podršku lokalnih vlasti na čelu sa predsednikom opštine.
“Vladajuće lokalne strukture bi mogle više i bolje, u smislu podrške projektima civilnog sektora koji se bave problemima mladih, veruje Mirsad Duran, predsednik nevladine organizacije “Nova vizija”, koja je jedna od najaktivnijih na ovim prostorima.
Aktivizam kao zaštita od ekstremnih narativa, ideja i uticaja
Duran je mišljenja da položaj mladih u Prijepolju nije na zadovoljavajućem nivou, da im nije ostavljeno mnogo izbora i da zato sve više odlaze, uglavnom, u potrazi za poslom i drugim sadržajima života. “Nova vizija” takođe, ne prepoznaje nasilje kao goruće pitanje u Prijepolju. Kao i Kancelarija za mlade, kroz svoj rad neguje iste vrednosti, promoviše nenasilje,ljudska prava, poštovanje različitosti i rodne ravnopravnosti kao temelje demokratskog društva smatrajući ih dovoljnom zaštitom mladih od ekstremnih narativa, ideja i uticaja. Bar u ovom trenutku:
“Živimo u društvu u kome se nasilje, ekstremna retorika prosto ne mogu izbeći. Nije ni zahvalno upuštati se sada u genezu nasilja, odakle počinje i gde može da se završi. Nova vizija kao organizacija civilnog sektora nastoji da mlade angažuje oko ideja koje su usmerene na podizanje kvaliteta života cele zajednice. U sprezi sa porodicom, obrazovnim ustanovama, medijima i institucijama mi kao civilni sektor delujemo preventivno. I ni jedna karika u tom lancu ne bi smela da popusti. Mi nastojimo da mlade okupimo i okupiramo ih stvarnim vrednostima, da podignemo njihove kapacitete, da zajednički radimo na tome da svako da svoj doprinos prosperitetu svoje sredine”.
Po projektima koje Nova vizija radi u saradnji sa opštinom i Divac omladinskim fondom vidi se šta im nedostaje. Reč je o inicijativama lokalnih neformalnih grupa mladih koje žele da urede sportske terene u prigradskim naseljima, da promovišu zdrave stilove života, da se edukuju za izradu suvenira kako bi iskoristili svoj kreativni potencijal.
Predsedniku opštine Prijepolje, Dragoljubu Zindoviću, nije svejedno kada čuje da se mladi, posebno obrazovani, ne vraćaju u Prijepolje ili ga napuštaju. Duboko smo svesni, priznao je, nedavno, obraćajući se mladima prilikom usvajanja LAP, da ste vi naš najznačajniji resurs na putu razvoja i prosperiteta.
“Opština Prijepolje, ističe Zindović, nastoji da vodi aktivnu brigu o mladima i da im pruži svaki vid podrške kroz rad i sinergiju. Sa NSZ i Divac omladinskim fondovima izdvajamo značajna sredstva za zapošljavanje i samozapošljavanje, stručnu praksu, podstičemo talentovane učenike a dokaz našeg opredeljenja i diskursa je i sama izrada Lokalnog akcionog plana za mlade. Ovaj važan zadatak poverili smo Kancelariji za mlade koji su kroz njega izrazili svoje potrebe i definisali mere i aktivnosti koje ćemo zajedno sprovoditi u naredne tri godine i doprineti poboljšanju kvaliteta života mladih u Prijepolju. Ovaj dokument je rezultat studioznog stručnog rada radne grupe koju su činili predstavnici institucija, lokalne samouprave, civilnog sektora i mladih. Donošenjem ovog dokumenta pokazali smo spremnost i odlučnost da mladima pružimo šansu da sami odrede prioritete. Za sve što su oni prepoznali kao potrebno i ja i moji saradnici ćemo im biti najveća podrška kako bi smo stvorili što bolje uslove za rad, zapošljavanje, sportski i kulturno društveni život u našoj opštini”.
“Drago mi je što većina mladih Prijepolja ne misle da ih treba dodatno zaštititi od nasilja, ekstremnih ideja i uticaja. Naravno da toga svugde ima ali mladi to nisu prepoznali kao pojavu. Znači da nisu podložni takvim uticajima i da je Prijepolje sredina u kojoj postoji povoljan ambijent da se oni formiraju u zrele, tolerantne i samosvesne osobe.”, kaže na krajurazgovora, predsednik opštine Dragoljub Zindović.
Memnuna Cmiljanović
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta „Odgovor zajednice – aspekti razumevanja, suzbijanja i prevencije nasilnog ekstremizma i radikalizacije“, koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
