NOVI PAZAR – Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Sulejman Ugljanin ponovo je pokrenuo pitanje uspostavljanja specijalnog statusa za u Sandžak.
Ugljanin je ovoga puta, „objasnio“ zašto građani srpske i crnogorske nacionalnosti, koji žive u ovom delu Srbije, treba da podrže tu ideju, ističući da „neće imati obavezu da plaćaju ratnu štetu Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu za zločine koje su počinile tzv. ’srpske snage‘ prilikom teritorijalnih osvajanja silom i etničkim čišćenjem tokom devedesetih godina prošlog veka“.
Ugljanin je ujedno uputio i zvaničnicima Srbije, Crne Gore i međunarodne zajednice platformu za rešavanje statusa Sandžaka, kojom predviđa uspostavljanje specijalnog statusa za Sandžak sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, kao trajan i stabilan mehanizam koji osigurava nesmetan društveni i ekonomski razvoj i pruža jednake šanse za sve građane Sandžaka.
Koliko je sve to realno i izvodljivo? Kako bi i da li bi zvaničini Beograd trebalo da reaguje?
Odgovor države
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, komentarišući sadržinu dokumenta koji predlaže Sulejman Ugljanin, rekao je da je veoma opasan i da odiše ekstremističkim huškanjem s početka devedesetih godina prošlog veka, prenela je njegovu izjavu agencija Tanjug još u maju ove godine kada je ovaj dokument i sačinjen.
Tada je reagovao i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin i zatražio od tužilaštva da deluje i zaštiti mir i zakon zbog Bošnjaka i Srba, zbog sve naše dece, prenela je ista agencija.
Dakle, nadležni iz Beograda su svoj odgovor na Ugljaninovu ideju dali, ali očito je da on nije odustao, pa je logično upitati se da li je ovo deo njegovog političkog marketinga, ili iza njegove upornosti da ovaj predlog drži u žiži javnosti stoji politička pozadina i čija? I najbitnije, da li je ovo put ka nezavisnosti (prvo autonomija, onda autonomija sa većim ovlašćenjima u sastavu Srbije, „Sandžak republika“ itd)?
Predsednik beogradskog Centra za razvoj međunarodne saradnje, profesor dr Stevica Deđanski veruje da se Ugljanin uvek „javlja kada nema većih problema u Srbiji“.
„Ono što on pokušava je samo nanošenje štete i Srbima i Bošnjacima. U situaciji kada imamo najbolje moguće odnose sa Turskom i kada Turska ima najbolje odnose sa prijateljima Srbije kao što je Rusija, duhovi prošlosti i političari prošlosti pokušavaju ponovo da potpale vatru“, stav je našeg sagovornika.
Takvi političari srećom više nemaju uticaj u biračkom telu i neće moći da sprovedu u delo to što planiraju, dodaje on.
„Naravno, moramo da obraćamo pažnju na takve izjave, ali im ne treba davati preveliki značaj. Takvi dokumenti mogu samo da donesu nesreću narodu. Da li ih oni tretiraju kao ustav? Mogu li oni sutra da traže otcepljenje? To postoji kao opasnost, ali ona bi bila realna ako bi ljudi koji to predlažu bili ozbiljni. Na sreću, oni to nisu“, ističe dr Deđanski.
Opasne ideje
Prema njegovim rečima, jedino gde Ugljanin za ove ideje može da ima uporište jeste stranka Bakira Izetbegovića.
„Više puta smo isticali da Izetbegović nema uporište ni u svojoj stranci, ni među građanima, ali na volšeban način uspeva da opstane. Ja im ipak ne bi davao na značaju, jer mi više nemamo vremena da se bavimo prošlošću“, kaže on.
Da li Ugljanin pokušava da na ovaj način „imitira“ put nezavisnog Kosova i da li bi Ugljanin mogao da iskoristi ideju o razgraničenju Kosova i Srbije, ako bi se ona zvanično našla na stolu kao rešenje, kako bi ostvario svoj naum?
„Jedna od opasnosti u tom nekom konačnom rešenju, ako do toga dođe, jeste promena granica koje bi zadirale u Srbiju van Kosova i Metohije. Mislim da do toga neće doći, jer naši političari znaju da bi takva stvar dovela do potresa u regionu. Rešenje za Kosovo može da se traži samo u okviru teritorije Kosova. Mislim da ako se i bude dolazilo do takvih rešenja to će biti pod patronatom međunarodne zajednice i siguran sam da minornim političarima kao što je Ugljanin neće biti dozvoljeno da to iskoriste i naprave problem i velikim silama“, odgovara dr Deđanski.
„Ustav“ Sandžaka
Platforma za rešavanje statusa Sandžaka utemeljena je i na volji građana Sandžaka izraženoj na referendumu održanom oktobra 1991. godine. Prema istoj, teritorija Sandžaka bi obuhvatala područja opština Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Petnjica, Gusinje, Plav i Rožaje. Kontrolu granica Sandžaka obavljale bi međunarodne snage koje bi garantovale punu slobodu kretanja ljudi i roba. Predviđeno je i da Sandžak može da stupi u međunarodne odnose kada su u pitanju naučno-tehnička saradnja, kulturno-prosvetna, ekonomska i druge oblasti predviđene ovom inicijativom. Prava i obaveze Sandžaka bi se prema tom dokumentu regulisale „ustavom Sandžaka“.
„Sandžak je teritorijalno politička zajednica ravnopravnih građana i naroda koji u Sandžaku žive. Albancima, Bošnjacima, Crnogorcima i Srbima ustavom Sandžaka priznaće se status konstitutivnih naroda u Sandžaku“, navodi se u dokumentu.
Sandžak bi imao demokratski izabranu skupštinu, guvernera i vladu kao nosioce izvršne vlasti, uključujući policiju pod njihovom kontrolom i nezavisno sudstvo.
Prvi izbori za te organe bili bi održani pod nadzorom UN, Evropske unije i OEBS-a.
