SARAJEVO – “Lakonoga”, dokumentarni film Lejle Zvizdić o prvom ubijenom detetu opkoljenog Sarajeva, premijerno je prikazan na AJB DOC Film Festivalu.
Sala Cinema City-a bila je ispunjena do poslednjeg mesta, karte rasprodate danima unapred, a iskrena, duboko intimna i teška životna priča Fahrudina Kučuka nikoga nije ostavila ravnodušnim.
Zbog velikog interesa javnosti i ljudi koji su bili spremni stojeći, sa stepenica gledati premijeru filma “Lakonoga”, organizovana je dodatna projekcija u drugoj sali.
Dokumentarni film prati životnu priču Kučuka, nagrađivanog dečijeg pisca koji snagu crpi iz vlastite tragedije. Suprugu je izgubio samo pet meseci nakon rođenja njihove ćerke, a 2. maja 1992. godine rat mu je oduzeo i nju. Boreći se s tim strašnim gubitkom, uspeo je pronaći snagu da svoju ličnu tragediju usmeri u ljubav, nadu i misiju uveseljavanja dece.
Zapis o ličnoj tragediji čoveka koji nakon svega što je prošao poručuje da je život lep i da je ljubav rešenje svega duboko je potresao gledaoce, a retki su oni koji su bili u stanju zadržati suze.
Nakon projekcije je glavni protagonista filma Kučuk, koji je prvi put pogledao film, pročitao je pesmu “Eh što nisam dijete”.
“Želio sam ovaj film odgledati s ovom ljudima. Lejla je učinila mnogo za mene i nadam se da će svi shvatiti poruku – da život ima smisao nakon svega i da ćemo se okrenuti deci jer ona su najbitnija”, rekao je Kučuk.
Suze i lavinu emocija kojom su svi koji su odgledali film bili preplavljeni nije mogla sakriti ni rediteljka Zvizdić.
“Otkud mi hrabrost da ne pričam ovakve priče? To je moja obaveza kao čoveka, kao novinarke i kao roditelja koji ima sreću da gleda odrastanje svog deteta. Potpuno je nebitno da li je to prvo ili drugo dete, sva deca, svi izgubljeni životi su jednako važni. Aida je personifikacija sve ubijene dece”, rekla je Zvizdić.
Kučuk je priznao da je prvih godina nakon tragedije koju je doživio bio depresivan i mračan te s prisutnima podelio priču o tome kako je ponovo pronašao smisao života.
“Prvih sedam godina nakon rata bio sam jako razočaran, ljut, osjećao sam veliku bol. Moja supruga Indira me izvukla iz blata, ali svejedno je i najmanja povreda nekog deteta rezultirala time da danima plačem. U jednom druženju s Edinom Urjanom Kukavicom, moji prijateljem koji je tada bio pisac i urednik na radiju, rekao sam da imam tih priča za decu. On mi je rekao da mu ih pošaljem i tako je sve krenulo. Prve objave knjiga lepo su primljene i shvatio sam da imam dovoljno snage da ispričam te priče za decu. Sva deca su moja deca, to zaista nije floskula i ja im se nesebično dajem”, rekao je Kučuk.
Zvizdić je ispričala da je, iako nije upoznala malenu Aidu, kroz videomaterijal upoznala tu devojčicu čija je budućnost prekinuta ratom.
“Volela bih da ovakvi filmovi, teške ratne priče i tragedije, zaista spreče neki rat. Fašista je oduvek bilo, ali ovim filmom šaljemo poruku da je svaki rat najmonstruozniji čin. Fasade i ulice se obnove, ali prekinute živote ne možete vratiti. Zato kažem: ‘samo da rata ne bude’”, rekla je Zvizdić.
Kučuk jedan od najpriznatijih dečijih pisaca. Objavio je više od 10 romana, zbirki pesama i pripovedaka, slikovnica, nekoliko tekstova po kojima su urađene pozorišne predstave poput jedne od najizvođenijih “Lakonoga u Čarobnoj šumi”. Susret s njom zamislio je u nagrađenoj priči “Šareni svijet”.
Pre nekoliko godina pokrenuo je Festival dečije umetnosti (FEDU) koji uvek počinje 2. maja, na dan kada je njegova ćerka poginula. Glavna nagrada nosi naziv “Aida” po njegovoj kćerki.
indeksonline.rs/klix.ba
