BEOGRAD – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da se intenzivno radi na prevazilaženju problema zastoja kamiona sa robom na graničnim prelazima, ističući da je nedopustivo da kamioni prolazak na granici čekaju u proseku pet sati.
“Kamioni na granici u proseku čekaju po pet sati na prelazak. To je neshvatljivo vreme koje se provodi u čekanju. Moramo da uradimo sve što možemo, jer čekanje na graničnim prelazima postaje prepreka za dalji rast zemlje i trgovinsku razmenu”, rekla je ona novinarima u Privrednoj komori Srbije (PKS) uoči sastanaka sa privrednicima radi pronalaženja rešenja za dugo zadržavanje kamiona sa robom na graničnim prelazima.
Ona je ukazala i da će, ukoliko se sprovede sve što je navedeno u Deklaraciji o slobodnom kretanju kapitala, ljudi, roba i usluga, koja je juče potpisana izmedju Srbije, Severne Makedonije i Albanije, granice biti propusne ili polu propusne i da neće biti čekanja.
“To će mnogo značiti za privrednike u regionu, ali i za to koliko smo konkurentni u smislu privlačenja stranih direktnih investicija, jer postajemo veće tržište”, rekla je Brnabić.
Istakla da je Vlada Srbije svesna problema sa kojima se privreda suočava na graničnim prelazima i šta to znači za zemlju.
“To je pre svega gubitak za srpsku privredu, za budžet, u neostvrenom rastu BDP-a”, rekla je premijerka.
Rekla je i da će predloge privrede za prevazilaženja problema zadržavanja kamiona na granicama uvrstiti u agendu Saveta za BDP, koji se sastaje svake tri nedelje, pa će sa svim resornim ministrima razgovarati o tome.
Prema njenim rečima, probleme na graničnim prelazima u regionu lakše će se rešiti.
Podsetila je da je već otvoren i prvi integrisani granični prelaz sa Severnom Makedonijom, a ratifikovan je i sporazum o povlaščenim ekonomskim operaterima, što bi dodatno trebalo da olakšati prelazak granice i carinjenje.
Brnabić je medjutim navela da će rešavanje problema čekanja na graničnim prelazima sa EU biti teži za rešavanje zbog procedura i standarda EU.
Kao dobro je ocenila to što je danas otvoren novi granični prelaz sa Madjarskom Rabe-Kubekhaz, a u planu je i proširenje graničnog prelaza na Horgošu, kao i dodatne aktivnosti u vezi sa protokom roba na graničnim prelazima sa Hrvatskom.
“Do kraja oktobra se završava i istočni krak Kodora 10 do Bugarske, tako da će i to olakšati transport”, rekla je ona.
Podsetila je i da je u septembru u Beogradu otvoreno sedište Transportne zajednice Jugoistočne Evrope, prvo sedište neke medjunarodne organizacije u Srbiji, koje će pomoći u razvoju putne i železničke infratstrukture i otklanjanju netrgovinskih barijera koje sprečavaju povećanje protoka roba i usluga.
Predsednik PKS Marko Čadež rekao je da je od 2014. do sada spoljnotrgovinski promet Srbije višestruko uvećan, ali da su ostali relativno isti problemi kada je u pitanju birokratija i infrastruktura.
On je kazao da će danas o problemima zastoja na granici predstavnici nadležnih institucija razgovarati sa više od 60 privrednika iz različitih delatnosti.
Ocenio je da je dobro da se još jednom razgovara o tome koje su predlozi privrede i konkretne mere koje bi pomogle da se taj problem reši.
“To je u interesu privlačenja novih investicija i otvaranja novih radnih mesta i boljeg poslovanja Srbije”, kazao je on.
Direktorka u Sirogojno kompani, koja se bavi proizvodnjom zamrznutog i sušenog voća, Ana Ljubojević kazale je da se njena kompanija, kao pretežni izvoznik, svakodnevno suočava sa problemima zadržavanja robe na graničnim prelazima i kašnjenjem u isporukama.
“To je nešto što nam otežava rad i kada pregovaramo o obnavljanju ugovora sa poslovnim partnerima na medjunarodnom tržištu takmičimo se firmama iz EU koji o ovakvim problemima nemaju potrebe da razmišljaju”, kazala je ona i dodala da njena firma zbog toga “u startu kreće iz minusa”.
Dodala je da se trude da konkurenciju pobede unapredjenjem proizvodnih procesa, na šta mogu da utiču, ali da za probleme sa zastojem na granici očekuju pomoć države.
Beta
