SARAJEVO – Duhovni lider muslimana u BiH i dijaspori u oktobru će postati Husein Kavazović drugi put ili Muamer Zukorlić prvi put. Kampanja za izbor reisu-l-uleme ulazi u završnu fazu i u 15 dana svela se sa četiri na dva imena, trenutni reis ili bivši sandžački muftija.
Komisija Sabora Islamske zajednice prvobitno je utvrdila četiri kandidata za novog reisu-l-ulemu i to Huseina Kavazovića, Muamera Zukorlića, Salema Dedovića i Husejina Smajića. Međutim, Smajić je vrlo brzo odustao od trke, a pre nekoliko dana kandidaturu je povukao i mostarski muftija Salem Dedović. Poručio je da je odustao zbog politizacije izbornog procesa.
Husein Kavazović i Muamer Zukorlić vode različitu vrstu kampanje za izbor reisu-l-uleme. Radi se o dva različita tipa verskih lidera. Nenametljivi Kavazović u svom prvom mandatu koji privodi kraju u znatnoj meri je odvojio politiku od Islamske zajednice, delovao je mirno i mudro u situacijama koje su zahtevale odgovornost. Najeklatantniji primer je napad na Aleksandra Vučića u Potočarima 2015. godine, kada je Kavazović u odsudnom trenutku pozvao na smirenost i dostojanstvo.
Njegov prvi mandat se ocenjuje kao optimalan balans u delovanju Islamske zajednice između svetovnog i duhovnog. Nije Kavazović možda bio angažovan u svetu kao njegov prethodnik Mustafa Cerić, a verovatno mu se može prigovoriti za određene detalje u unutrašnjoj organizaciji rada i delovanja IZ-a. Ipak, u trenucima političke napetosti, uoči izbora, Kavazović je držao distancu i upućivao poruke koje, izuzev državnog patriotizma, nisu dale naslutiti naklonjenost određenoj politici.
Njegov protivkandidat Muamer Zukorlić je sveprisutna javna ličnost s krugom delovanja mnogo širim od vere. Bivši sandžački muftija trenutno je političar i poslanik u Skupštini Srbije. Osnovao je univerzitet u Novom Pazaru, čest je gost u medijima i pored vere često komentariše političke odnose u regiji.
Zukorlić je u intervjuu za Klix.ba ranije kazao da Islamska zajednica nije dovoljno odmaknuta od politike i da će se zalagati za to ukoliko bude izabran. Simptomatično je da otklon od politike traži i zagovara političar koji želi biti verski lider muslimana u BiH i dijaspori. Legalno je i legitimno, ali simptomatično. U vreme obnašanja funkcije muftije u Sandžaku Zukorlić je gradio i izgradio svojevrsni status “velikog šefa” koji mora biti primećen u koloni luksuznih automobila i s originalnim registarskim oznakama.
S druge strane, društvenim mrežama u BiH već kruže fotografije kojima se želi istaknuti Kavazovićeva skromnost, kako u kampanji koristi privatni automobil, a ne službeni Islamske zajednice, iako na to ima pravo.
Zukorlić poručuje da muslimani u BiH i Sandžaku ne smeju dopustiti da budu ostatak turskog ili arapskog sveta, aludirajući na određene uticaje iz tih zemalja i u verskom smislu. O tome se verovatno može i govoriti i diskutovati, ali se može naslutiti da to neće biti presudno kod članova sabora koji budu glasali za novog reisu-l-ulemu.
Na istoj startnoj liniji ocena je da Kavazović ima prednost. Zašto? Zato što se kao aktuelni reis držao linije srednjeg puta, kojoj je većina naklonjenija u odnosu na opciju da moraju nešto menjati. Kavazović je uspostavio i određeni administrativni sistem u IZ-u koji je “pružio korenje” i zbog kojeg će izgledno većina u saboru glasati da on ostane, nego rizikovati uvođenjem najavljenih reformi Muamera Zukorlića.
S druge strane, Zukorliću verovatno ne ide u prilog ni njegov background. Ranije je pozivao Bošnjake Sandžaka da glasaju za Aleksandra Vučića i, iako je to činio verovatno iz konkretnih političkih razloga, ta činjenica mu neće mnogo pomoći u trci za reisa.
indeksonline.rs/klix.ba
