BEOGRAD – Policija je od početka ove godine do 1. decembra na teritoriji Srbije zaplenila 76.469 boksova cigareta, 22.345 kilograma rezanog duvana i 64.470 kilograma duvana u listu u ukupno 869 zaplena, pokazuju podaci MUP, dok carinici kažu da gotovo da nema mesta u automobilima, autobusima i kamionima gde nisu pronalazili cigarete i duvan.
Najveće zaplene cigareta u ovoj godini bile su na području Novog Pazara, Kikindi, Subotici, Pančevu i Šapcu, dok su najveće zaplene rezanog duvana i duvana u listu zabeležene na teritoriji policijskih uprava u Šapcu i Sremskoj Mitrovici.
U MUP-u ističu da se tim krivičnim delima nanosi velika šteta budžetu i da se ona prevashodno ogleda u neplaćanju akciza i drugih poreskih obaveza.
Takođe i druge institucije koje se bave suzbijanjem ovog problema ističu da je važna saradnja svih nadležnih sluzbi kako bi se šverc duvana pravovremeno otkrivao i adekvatno kažnjavao.
U MUP-u kažu da se cigarete transportuju kamionima i cisternama, putnickim vozilima sa specijalno izgradenim bunkerima u kojima se skladište, kao i vozovima i autobusima.
Upozoravaju, takođe, da je na teritoriji Srbije prisutna proizvodnja duvana na nelegalnim zasadima, odnosno na parcelama koje proizvodaci nisu prijavili Upravi za duvan Ministarstva finansija. Duvan proizveden na ovaj način koristi se za plasiranje na nelegalno tržište.
U Upravi carina kažu da je jasno da je šteta koju nelegalan promet duvanskih proizvoda nanosi državnom budžetu ogromna, ali ukazuju i da je isto tako problematična veza imedu crnog tržišta duvana i drugih oblika kriminala.
“Zbog toga je veoma važno da se ovoj vrsti šverca zajednickim snagama suprotstave sve državne službe u saradnji sa kolegama iz inostranih administracija i duvanskim kompanijama koje legalno posluju”, kažu za Tanjug u Upravi carina.
Navode da je šverc cigareta unosan “biznis”, pre svega zbog toga što su cene duvana na tržištu EU izuzetno visoke.
Ako se zna da paklica cigareta, na primer, u Belgiji košta izmedu četiri i pet evra, u Velikoj Britaniji od pet do 7,5 funti i da su cigarete najjeftinije u Luksemburgu, gde koštaju oko 3,5 evra po paklici- onda je jasno kakav je to motiv za krijumcare.
Iako se one iz švercerskih izvora na crnom tržištu prodaju u pola cene, to je i dalje dovoljno da krijumcari ostvaruju ogromne zarade, navode u ovoj instituciji.
Carinski posao podrazumeva suzbijanje svih oblika krijumcarenja, kako na granicnim prelazima tako i u dubinskim kontrolama unutar granica države, a zaplene manjih ili vecih kolicina cigareta su gotovo svakodnevna pojava.
Za poslednjih pet godina carinici su samostalno, ili u saradnji sa drugim državnim organima, zaplenili preko 37,7 miliona komada cigareta i više od osam tona rezanog duvana.
Krijumcari cigareta i duvana služe se različitim načinima da “posao” sprovedu u delo.
U Upravi carina kažu da se neretko služe trikom farbanja cevi silikonom, farbom i drugim materijama jakog mirisa kako bi zavarali njuh carinskog psa, medutim ni to nije sprecilo carinike da otkriju preko 4.000 paklica cigareta u ventilaciji jednog autobusa.
Desio se i slučaj kada su na Horgošu u specijalno dogradenim bunkerima u pragovima automobila pronadene paklice cigareta, dok su na Batrovcima cigarete pronadene cak i u kanuu natovarenom na automobil.
Takođe, neobičan je primer sa Kelebije kada je tovar cigareta i duvana pronaden u rezervoaru za benzin automobila koga je u tom trenutku vlasnik vozio na gasni pogon.
Gotovo da nema mesta u automobilima, autobusima i kamionima gde carinici nisu pronalazili cigarete i duvan.
Švercerima su ipak najomiljeniji duplo dno, skrivene pregrade, ispod haube i instrument-table, šupljine farova, prostori ispod sedišta i tapacirunga vozila.
Desilo se da su cigarete pokušali da sakriju i u torti.
“Odgovor na pitanje koliko uopšte paklica cigareta može da stane u lažnu tortu i kako se to uopšte isplati, mogli bi da daju oni koji se bave takzovanim ”mravljim švercom” i pokušavaju da preko granice iz više puta prenose manje kolicine robe”, kažu u Upravi carina.
U Poreskoj upravi kažu da Sektor poreske policije te institucije samostalno ili u saradnji sa MUP-om i drugim državnim organima sprovodi pojacane dnevne aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije u prometu duvana, duvanskih preradevina i ostalih akciznih proizvoda.
U PU kažu da je od pocetka ove godine u akciji suzbijanja nelegalnog prometa duvana i duvanskih preradevina, podneto 426 krivicnih prijava protiv lica koja su izvršila krivicna dela nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda, nedozvoljenog skladištenja robe, nedozvoljene trgovine, nedozvoljene proizvodnje i neovlašcenog bavljenja delatnošcu.
Oduzeto je 12,2 tone rezanog duvana, 11,5 tona duvana u listu, 662.956 paklica cigareta, 107.167 komada rucno pravljenih cigareta.
Kazne za izvršioce za nedozvoljen promet akciznih proizvoda su od tri meseca do pet godina zatvora u zavisnosti od težine počinjenog krivičnog dela.
U kompaniji Japan Tobačo International (JTI) kažu da je jedna od najuspešnijih mera bilo uspostavljanje akciznog kalendara i snažna borba protiv šverca pogotovo rezanog duvana i duvana u listu.
“Akcizni kalendar je uspostavio balansiran rast akciza koji prati realne pokazatelje rasta prihoda u društvu a državi omogucava stabilne i predvidljive prihode. Sa druge strane, borba protiv šverca kojom rukovodi MUP je stabilizovala tržište duvanskih proizvoda i znacajno smanjila izbegavanje poreza”, navode u JTI.
Kao jedan od narednih koraka u ovoj kompaniji vide osnaživanje inspekcijskog nadzora koje bi trebalo da prati i oštrija kaznena politika sudova.
To je neophodno kako bi mere na suzbijanju sive ekonomije zadržale efekat i u buducnosti, ističu.
Takođe dodaju da nelegalna trgovina svakako utice i na državne prihode i na duvansku industriju, koja posluje legalno.
“Svuda u svetu nelegalna trgovina stvara nelojalnu konkurenciju, zato što su proizvodi koji se prodaju na crnom tržištu jeftiniji za iznos poreza i cenu administrativnih postupaka koje legalna firma mora da prode da bi robu plasirala na tržište. Oni koji se upuste u nelegalnu trgovinu ocekuju visoku zaradu I zato je važna sveobuhvatna borba države, privrede, razlicitih vladinih i nevladinih institucija i gradana protiv ove vrste organizovanog kriminala”, ističu u JTI.
Tanjug
