ZAGREB – Više od 300.000 tona hrane godišnje se baci u Hrvatskoj, dok brojna udruženja i organizacije istovremeno nastoje da pobude solidarnost građana prema stotinama gladnih i beskućnika, prenose hrvatski mediji.
Istraživanje koje je nedavno objavljeno u međunarodnom časopisu Vejst menadžment potvrdilo je ranije poznate podatke da se u Hrvatskoj godišnje u proseku baci 75 kilograma hrane po stanovniku.
Posmatrano je 115 hrvatskih domaćinstava od maja do septembra 2017. godine i koliko hrane bacaju, prenosi Hina.
Kada se dobjena težina bačene hrane pomnoži s brojem stanovnika, može se zaključiti da samo domaćinstva u Hrvatskoj godišnje bace najmanje 300.000 tona hrane.
Istraživačica Branka Ilakovac ističe da u količini ukupno bačene hrane domaćinstva učestvuju sa 77 odsto, dok se u Evropi baca oko 92 kg hrane po stanovniku, od čega domaćinstva malo više od polovine.
U Evropi se ukupno baci 88 miliona tona, a u svetu čak 1,3 milijarde tona hrane.
U svetu je broj pothranjenih i gladnih prvi put porastao na gotovo milijardu ljudi, a isto toliko postoji onih s prekomernom težinom.
To je dvostruki teret za zdravstvo, ističe Branka Ilakovac.
Sve potrebe za hranom gladnih u svetu bile bi zadovoljene kad bi oni samo dobili hranu koja se baca u SAD-u i u Velikoj Britaniji, kazala je.
Gotovo polovinu ukupne količine bačene hrane u Hrvatskoj, tačnije 46 posto, čini voće i povrće, a slede nejestivi delovi hrane, poput ljuski jaja, listova čaja i kafe sa 12 odsto, zatim hleb i peciva s devet odsto, krompir sa osam i meso sa sedam odsto, pokazala su navedena istraživanja.
Najmanje se bacaju testenina i pirinač, mleko i mlečni proizvodi, svako po četiri odsto, riba i pripremljena jela po tri odsto, kolači, keksi i prerađeno voće i povrće po dva odsto.
Domaćinstva sa više dece bacaju više testenine, pirinča, mleka i mlečnih proizvoda, a oni s većim brojem članova više mesa, krompira, hleba i peciva, testenine i pirinča.
Obrazovaniji su bacili manje krompira, testenine i pirinča, a oni s većim primanjima više kolača i keksa, kao i mleka i mlečnih proizvoda.
Tri četvrtine učesbnika istraživanja bile su žene, a oko dve trećine osobe u dobi između 30 i 45 godina.
Najčešće domaćinstvo u istraživanju sadržavalo je dve odrasle osobe (53 odsto), a polovina obuhvaćenih istraživanjem bio bez dece.
U jednom ranijem istraživanju gotovo polovina ispitanika smatrala je kako je glavni krivac za nastanak otpada od hrane prevelika količina pripremljenog obroka, dok je za 29 posto ispitanika kriva prevelika količina kupljenih namirnica.
Kako bi smanjili bacanje hrane koja im preostane, najviše, trećina učesnika njome nahrani psa ili mačku, a malo više od četvrtine baci preostalu hranu iz obroka u kantu za smeće, podaci su Branke Ilakovac.
U istraživanju, većina ispitanika kazala je da nije imala usluge organizovanog prikupljanja i transporta biološkog otpada.
Tanjug
