„Za nasilje u porodici se kaže da postoji onoliko dugo koliko postoji i sama porodica,“ kaže profesor krivičnog prava Emir Ćorović. Prema njegovim rečima nasilje u porodici čini svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.
„U kriminološkoj literaturi se pravi razlika između: međupartnerskog nasilja (na primer, između supružnika ili vanbračnih partnera) i međugeneracijskog nasilja (na primer, nasilje dece prema roditeljima ili obratno),“ kaže profesor Ćorović.
On smatra da statistiički podaci o prijavi nasilja u porodici na teriotriji velikog broja opština u Srbiji, pa tako i u Novom Pazaru ne pokazuju pravi broj žrtava, jer mnoge od njih ne prijavljuju nasilnike, već takvo ponašanje prećutkuju i trpe. U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica o broju prijava porodičnog nasilja tokom protekle godine. Prema podacima Grupe za sprečavanjae nasilja u porodici Policijske uprave u Novom Pazaru, od 1. januara 2018. godine, po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, do 30. septembra ove godine, izrečeno je ukupno 665 hitnih mera, od kojih 468 hitnih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 197 hitnih mera privremeno udaljenje učinioca iz stana.
Rezultati istraživanja i delovanja ove grupe , pokazuju da su žrtve porodičnog nasilja najčešće žene i deca i da su porodice u kojima se nasilje ispoljava mesto u kojem se ugrožavaju i krše elementarna dečja prava.
Prema rečima Tamere Trtovac, psihologa, zdrava porodica se karakteriše povezanošću članova porodice i njihovom otvorenom komunikacijom. U njoj se poštuju lične slobode svakog pojedinca, prihvataju se i ohrabruju ispoljavanja kako pozitivnih, tako i negativnih osećanja. Članovi porodice osećaju se kao da žive sa prijateljima u koje imaju poverenja.
„Kada dete odrasta u takvoj porodici, onda će i kad odraste negovati te usađene vrednosti, U suprotnom, ako je porodica labilna, ima u svojoj strukturi nasilno ponašanje pojedinih članova, netrpeljivost, ponižavanje, onda dete takav model ponašanja reflektuje kao odrasla osoba,“ kaže Tamera Trtovac.
OD UZROKA DO TEŠKIH POSLEDICA
Kako tvrdi Tamera Trtovac, teško je odrediti uzroke porodičnog nasilja, ali često je reč samo o izgovorima – niska primanja, nezadovoljstvo poslom, seksualne frustracije, alkoholizam, narkomanija i sl. “Nijedan problem ne bi trebalo rešavati nasiljem” – ističe Trtovac.
Ona smatra da je, u na području Novog Pazara broj onih koji prijavljuju porodično nasilje manji, jer je u pitanju partijahalnija sredina i tradicionalne vrednosti u kojima su, zna se, žene i deca potčinjeni. To, prema njenim rečima, utiče na rasprostranjenost porodičnog nasilja, ali dodaje da su jako izraženi ekonomski i socijalni faktori, odnosno društveni sistemi koji podržavaju patrijarhat, gde je još uvek sramota prijaviti nasilje.
„Nemoguće je sa sigurnošću znati šta se dešava iza zatvorenih vrata zato je i porodično nasilje poseban i vrlo složen društveni problem.Zlostavljač je uglavno preterano zavistan od supružnika , ljubomoran je i želi da ga kontroliše jer ima osećaj teskobe i niskog samopoštovanja,“ tvrdi psihološkinja Trtovac.
NAJTEŽE SU MODRICE NA DUŠI
O porodičnom nasilju najmanje otvoreno govore oni koji su bili žrtve nasilja. Njima je najteže.
H.M. iz sela Medare u blizini Sjenice, trenutno živi u Nemačkoj. U telefonskom razgovoru nam je otkrila pakao koji je prošla u vezi koju je okončala prije 6 godina. Imala je 26 godina kada je počela da se zabavlja sa harizmatičnim mladićem koga je upoznala preko prijatelja u Nemačkoj. Stariji od nje deset godina, uspeo je da zaseni kupujući joj nakit, vodeći je na egzotična putovanja.
“Pošto potičem iz vrlo male sredine, sela kod Sjenice, sve je to za mene bilo novo, nepoznato i čini mi se da nikad nisam bila tako srećna. Neverovatno, godinu dana ništa nije ukazivalo da je toliko posesivan. Nije bio savršen, ali nisam primetila kako je došlo do toga da počne da odbija pozive za druženja sa mojim prijateljima i porodicom, zbog čega sam se osećala odsečeno. Kada bih izašla bez njega, bombardovao bi me pozivima i porukama, pa mi do povratka kući više nije bilo ni do čega” – kaže H.M. koja danas ima 32 godine a bilo je potrebno tri godine da ga ostavi.
“Počela sam da zavisim od njega u pogledu samopouzdanja. Veza me je razdirala” – seća se ona.
“H.M. je doživela porodično nasilje. Emocionalno zlostavljanje joj se prišunjalo. Ali da je ona jedna od vaših drugarica, neko ko je bio pokretač zabave, koja je odjednom izgubila svoj žar i počela da provodi sve svoje vreme sa partnerom, da li biste prepoznali o čemu je reč?”, kaže psiholog Tamera Trtovac.
Novi zakon o porodičnom nasilju, u kojem su česte žrtve žene, je prema rečima predsednice NVO „Zajedno“, Alme Junis, poslao je poruku nasilnicima da je nasilje društveno neprihvatljitvo i da se moraju preduzete hitne mere kako bi se sprečili kobni ishodi.
„Nijedna kategorija žena nije pošteđena od porodičnog nasilja, tako da imamo različita iskustva koja nam žrtve prenose. Trudimo se da, u skladu sa našim nadležnostima i mogućnostima pomognemo, ali dosta toga je u Zakonu i drugim javnim institucijama ,“ kaže Alma Junis i dodaje je NVO, do sada četiri žene poslala u Sigurnu kuću koja se nalazi u Beogradu.
„Dve smo poslali jer nisu bile zaštićene na adekvatan način. Jednu od njih je bivši muž udario u prisustvu policije, a druga je ponovo bila pretučena kada je prošla zabrana prilaska nasilnika, odnosno kada je izašao iz pritvora. Treća je bila žtrva nasilja koja je prepuštena sama sebi. Niko od njene i muževljeve porodice joj nije pružio podršku ni pokazao razumevanje, pa se bukvalno našla na ulici, jer su joj u Centru za socijalni rad rekli da oni nemaju mogućnosti da joj pomognu. Ni četvrta žrtva porodičnog nasilja nije imala izbora , pa se u Sigurnoj kući zadržala šest meseci. Prema mojim saznanjima , žene, žrtve porodičnog nasilja, ne mogu dugo boraviti u Sigurnoj kući. Znači, to je privremeno rešenje dok negde ne odu, ne zaposle se, ili nađu neki drugi smeštaj,“ kaže Alma Junis.
„Niko ne treba da živi u strahu od onog koga voli. Ako prepoznate sebe ili osobu koju poznajete u sljedećim pokazateljima i opisima nasilja, reagujte. Pomoć je dostupna,” poručuju iz NVO „ Zajedno“.
Eldin Ćorović
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta, koji realizuje EMEDIA GROUP uz podršku Grada Novog Pazara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
