Jačanje evropske desnice ključan faktor napada u Beču
Nakon što je četvoro ljudi poginulo, a 23 ranjeno u oružanom napadu u centru Beča, koji se dogodio prošle nedelje, austrijski kancelar, Sebastijan Kurc, pozvao je Evropsku uniju da se “usmeri jače na problem politike islama u budućnosti”. Rekao je da je razgovarao sa francuskim premijerom Emanuelom Makronom i drugim političarima o prisnijoj saradnji. „Nadam se da ćemo uskoro videti kraj ovoj nerazumljivoj toleranciji i da će sve evropske zemlje konačno shvatiti koliko je opasna ideologija političkog islama po našu slobodu i način života”, rekao je Kurc.
Nekoliko dana pre toga, a neposredno nakon terorističkog napada u glavnom gradu Austrije, Kurc je događaj nazvao „odvratnim teroristički napadom”. „To je očito bio napad vođen mržnjom prema našem načinu života, našoj demokratiji. Nacija nije bila uključena u bitku između hrišćana i muslimana, već između civilizacije i varvarstva”, rekao je Kurc. On je za nemački list Velt rekao i sledeće: „Nadam se da ćemo uskoro videti kraj ovoj nerazumljivoj toleranciji i da će sve evropske zemlje konačno shvatiti koliko je opasna ideologija političkog islama po našu slobodu i način života.”
KURCOVE IZMENE ZAKONA O ISLAMU DOŽIVLJENE SU KAO NEPRAVDA I DISKRIMINACIJA
– Naglasio bih jedan od bitnih kontekstualnih određenja ovog problema – terorističkog napada u Beču. Austrija je, verovatno, prva zemlja na svetu, koja je još 1912. godine, donela zakon o Islamu. Taj zakon je izmenjen 2015. godine, kada je današnji kancelar, tada ministar spoljnih poslova, Sebastijan Kurc, inicirao pomenute izmene. Tim izmenama je zabranjeno finansiranje džamija iz inostranstva. To je bio jedan diskriminacioni čin, jer se ta zabrana nije odnosila na crkve. Na osnovu izmenjenog zakona o Islamu, zatvarali su džamije i proterivali imame koji su dobijali finansije spolja – ocenjuje za Indeksonline Predrag Petrović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Kako dodaje, iako se islamska zajednica sa time saglasila, nepravdu su osetili mladi muslimani u Austriji.
– Drugi faktor za koji smatram da je relevatan kao objašnjenje ovog terorističkog akta je to što je poslednjih godina došlo do dodatne radikalizacije desničarskog narativa ne samo u Austriji već i celoj Evropi. Setimo se skorašnje izjave lidera austrijske desničarske Slobodarske partije Austrije Norberta Hofera, koji je rekao da se ne plaši korona virusa, već da istinsku pretnju predstavlja Kuran. To sve doprinosi dodatnoj radikalizaciji već radikalno opredeljenih mladih ljudi koji su spremni na ovakve drastične činove. Oni imaju snažne veze sa Bosnom, potom Čečenijom, kao i Turskom. Treba naglasiti da do ovog napada nije bilo ranije terorističkih napada u Austriji – ističe naš sagovornik.
Predrag Petrović zaključuje da je teroristički napad u Austriji posledica jačanja austrijskog desničarskog narativa.
– Nažalost, ovaj teroristički akt u Beču još jednom je, razume se, najviše štete naneo žrtvama, ali, isto tako učinio je ogromnu štetu i onima u čije ime je počinjen. Ja, kao musliman, imam izuzetno loš osećaj u vezi sa tim aktom. Posebno se loše osećam jer ti teroristički akti idu u korist onima koji hoće da od muslimana naprave ono što nisu, a od Islama veru kakva ona nije, odnosno da ga predstave u veoma ružnoj slici – komentariše za naš portal Muamer Zukorlić, narodni poslanik i potpredsednik Skupštine Srbije.
Prema njegovim rečima, terorizam je pojava kojom bismo morali slojevitije da se pozabavimo.
– Moramo ga analizirati na svim nivoima, pronaći sve uzroke koji do terorizma dovode. Time, naravno, ne mislim da ga opravdamo, nego da pronađemo odakle takav gnev, odnosno kako je moguće da se toliki broj ljudi regrutuje da čini tako loše stvari – ističe Muamer Zukorlić za Indeksonline.
NEOHODNO JE USTOLIČENJE EVROPSKOG MUFTIJE
Muamer Zukorlić smatra da je neophodno ustoličenje evropskog muftije.
– Potrebno je da bude uspostavljena jedna vertikala u muslimanskom svetu u Evropi, pre svega, u Zapadnoj Evropi, koja će biti zadužena za razgovor sa muslimanima koji tamo žive. Vi ste mogli da vidite da teroristi uglavnom nisu skoro došli u te države, već da su u njima rođeni i tamo proveli ceo život… Dakle, slojevitost u pristupu tom problem je neophodno, a jedno od tih metoda je edukacija. Pored službi bezbednosti i generalne zaštite, naravno – zaključuje Muamer Zukorlić za naš portal.
ZORAN DRAGIŠIĆ: SAMO NEUPUĆENI NISU ZNALI DA JE AUSTRIJA CENTAR ISLAMSKOG EKSTREMIZMA
Prema rečima Zorana Dragišića, poslanika Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, samo naivni ljudi su mogli da pomisle da ovog terorističkog akta u Austriji neće doći.
– Austrija je centar islamskog ekstremizma u celoj Evropi. Bilo je samo pitanje trenutka kada će se dogoditi teroristički napad. Čudno mi je zašto su austrijske vlasti uporno igrnorisale upozorenja koja su stizala iz Srbije, od naših bezbenosnih službi. I, eto, to se sad dogodilo… – ističe Zoran Dragišić za Indexonline.
Kako dodaje, u Austriji se nalazi centar islamskog ekstremizma u celoj Zapadnoj Evropi, jer su tamo stacionirani najradikalniji imami sa prostora BiH, Kosova i Makedonije.
– Takođe, Austrija je najveća dijaspora ljudi sa ovih prostora. Veliki broj muslimana sa Balkana živi u Beču. Odatle su mnogi od njih odlazili u ISIL. Samo za neupućene je Beč bio miran i multikulturalan grad. Posledice ovog terorističkog akta će biti jako loše. Pogotovo će loše reagovati Srbi, kojih takođe ima puno u Austriji – zaključuje Zoran Dragišić za naš portal.
Nema jednostavne formule za određivanje motiva ekstremista
Prema objašnjenju Žarka Trebješanina, ekstremisti se ne regrutuju iz nekih socijalnih slojeva gde bismo to očekivali. “Dakle, u većini slučajeva, to su socijalno marginalni slojevi, ili veoma siromašni ili neobrazovani, a to često ide i zajedno, koji su na neki način, eto, i ugnjeteni, eksploatisani, i imaju tu potrebu da nađu neprijatelja, nekog koga će da mrze. Ovde je, međutim, nešto sasvim drugo u pitanju, jer to su obično deca u zapadnim društvima, koja su odrastala u nekim jako obrazovanim porodicama, čak u nekim višim slojevima, i tu to ne možete da objasnite tom jednostavnom formulom. Tu sada važi nešto sasvim drugo, a to je da kod tih mladih ljudi imate nešto što je karakteristika adolescencije. Dakle, tu imate da se oni identifikuju upravo sa onima koji su prema njihovom mišljenju obespravljeni, koji su proganjani i onda oni mogu da se priključe nekoj ekstremnoj, islamističkoj organizaciji zato što smatraju da su ovi nepravedno obespravljeni. Možemo da kažemo da oni i iz nekih idealističkih razloga mogu da se priključe smatrajući da se bore sada za neku svetsku pravdu i da su stali na tu stranu. To može biti i iz tog razloga što su nezadovoljni svojom kulturom”, smatra Žarko Trebješanin.
Snežana Ćongradin/Radoslav Stanojević
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta „Efikasni mehanizmi reagovanja i doprinos pristupu razumevanja fenomena stranih terorističkih boraca“, koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
