SARAJEVO – U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari danas će biti obeležena 26. godišnjica genocida nad Bošnjacima koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine.
Na komemoraciji ponovo neće biti zvaničnika Srbije, a najavljeno je prisustvo delagacije Vlade Republike Srpske. U Potočarima će, između ostalih, biti i crnogorski predsednik Milo Djukanović i potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović.
Danas će u Potočarima biti ukopani posmrtni ostaci još 19 identifikovanih srebreničkih žrtava.
U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada su ukopane 6.652 žrtve genocida nad Bošnjacima „Sigurne zone Ujedinjenih nacija“ Srebrenica, dok je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica, sahranjeno još 237 žrtava. Među njima je 435 maloletnika.
Još se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.
Tradicionalni „Marš mira“, kojim se odaje počast srebreničkim žrtvama, održan je i ove godine. Više od 3.000 ljudi krenulo je u četvrtak iz Nezuka na trodnevni „Marš mira“ ka Potočarima. Tom stazom u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, jula 1995. godine su se probijali Bošnjaci, kada su srpske snage zauzele Srebrenicu.
Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvođene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.
Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim sudskim presudama, od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.
Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora.
Mladić je pred međunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osuđena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Uprkos tome, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji, do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.
Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, koju je predložila vladajuća koalicija, predvođena Demokratskom strankom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Za Deklaraciju je glasalo 127 od 250 poslanika, nakon višečasovne burne rasprave.
Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. godine, u kojoj stoji da je u Srebrenici počinjen genocid. Međutim, u Deklaraciji se termin genocid ne pominje.
Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.
Rezoluciju kojom se osuđuje genocid o Srebrenici nedavno su usvojili parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.
Za razliku od perioda od 2015. do 2019. godine, 11. jul ove godine, kao i prošle, nije dan žalosti na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, već samo u Federaciji BiH.
Izvor: Nova S
