BEOGRAD – Oko 55 odsto punoletnih gradjana Srbije su se vakcinisali, prijavili za vakcinaciju ili će to sigurno učiniti u narednom periodu, dok sedam odsto navodi da se neće vakcinisati, pokazalo je istraživanje koje su sproveli kompanija Ipsos i Laboratorija za istraživanja individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U istraživanju koje prenosi list Danas navodi se da skoro trećina ispitanika (njih 31 odsto) nije sigurna da li da primi vakcinu, a autori ocenjuju da je to grupa ljudi sa kojom treba najviše raditi u predstojećem periodu.

“Broj odlučnih protivnika vakcinacije je relativno mali i stabilan. Ovo je važan podatak zbog toga što su ljudi skloni da precenjuju broj antivakcinalista, verovatno zbog toga što su vidljivi i glasni na društvenim mrežama. Sa ovim delom populacije je, nažalost, teško uspostaviti komunikaciju, zato što nemaju poverenje u zvanične izvore informacija”, kazala je Iris Žeželj, vanredna profesorka na Katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta.

Najviše neodlučnih je u populaciji od 18 do 29 godina, medju kojima 62 odsto nije sigurno da li da se vakciniše.

Ono što bi pak moglo da ih podstakne u najvećoj meri da prime vakcinu jeste da se uvere da je vakcina bezbedna i da stvara imunitet, kao i da pomaže u suzbijanju epidemije, kao i mogućnost slobodnog putovanja za vakcinisane.

Upitana kako uveriti mlade da je vakcina najbolje rešenje, na koji im način poslati poruku, kojim kanalima i ko treba da budu nosioci te poruke, Iris Žeželj kaže da treba “intenzivirati komunikaciju koja bi bila krojena specifično za mlade”.

“U tome bi mogli da pomognu vršnjaci. Dobar primer je volonterska kampanja studenata medicine po studentskim domovima. Bilo bi dobro poruke vršnjacima intenzivirati i omasoviti, i učiniti ih ličnijim, direktnijim, a bilbordi su na primer samo jedan od mogućih kanala komunikacije”, smatra Žeželj.

Jedna od prepreka za takvu poruku jeste uverenje mladih da za njih vakcinacija nosi podjednak ili veći rizik od kovida.

Medju mladima starosti od 18 do 29 godina takvo uverenje ima 58 odsto, a medju osobama starosti od 30 do 39 godina njih 53 odsto deli ovo mišljenje.

Kako se starosna granica pomera, sve je manje onih koji veruju da je vakcina rizičnija od kovida.

Najveći procenata gradjana koji je primio vakcinu ili će to učiniti nalazi se u grupi starijih od 65 godina, medju kojima je i najmanji procenat odlučnih protivnika vakkcinacije (svega jedan odsto).

Medju osobama starosti od 30 do 39 godina je neodlučnih 40 odsto, a u ovoj starosnoj kategoriji najviše ima onih koji navode da se sigurno neće vakcinisati (16 odsto).

indeksonline.rs/Beta

Prethodni tekstPrevrnuo se kamion na auto-putu E-75, povredjen vozač
Sledeći tekstĐOKOVIĆ ZA ISTORIJU! Sutra veliko finale Vimbldona