Sagovornici indeksonline o bezbrdnosnm izazovima sa kojima se Srbija suočava usled permanentne izbegličke krize
BEOGRAD – Dosadašnje višegodišnje iskustvo i podaci ukazuju da Srbija nije u bezbednosnom riziku zbog prolaska izbeglica i migranata kroz zemlju, kaže za Indexonline Predrag Petrović, direktor Beograskog centra za bezbednosnu politiku. Sa njim se slaže advokat Aleksandar Olenik, koji za naš portal napominje da Srbija nije u bezbednosnom riziku zbog prolaska izbeglica kroz Srbiju, unazad šest godina. Izbeglice nisu ni na koji način, čak ni minoran, ugrozile bezbednost Srbije, ističe naš sagovornik.
– Udeo krivičnih dela koje su učinile izbeglice u odnosu na ukupan broj krivičnih dela u Srbiji je izuzetno mali. Tako je 2016. godine kada je kroz Srbiju prošlo preko pola miliona izbeglica zabeleženo da su oni učinili oko 50 krivičnih dela, što je zanemarljivo ako uzmemo u obzir činjenicu da je te godine počinjeno ukupno skoro 100 hiljada krivičnih dela. Izbeglice uglavnom čine sitna krivična dela koja su neretko uslovljena njihovom teškom situacijom (sitnije krađe, provale u napuštene kuće i vikendice) – kaže Predrag Petrović.
Prema njegovim rečima, nema podataka da su izbeglice fizički napadali ili seksualno uznemiravali građane Srbije.
– Takvih slučajeva ima ali među samom izbegličkom populacijom. Takođe, nema podataka i da su izbeglice izvor terorističke pretnje po Srbiju. Rizik za njihovu radikalizaciju postoji ali tek u mestima njihovog finalnog odredišta gde radikalne grupe mogu da iskoriste golgotu kroz koju su prošli kao i dalji loš položaj i njihovu izloženost napadima ekstreminih desničara za njihovo vrbovanje – kaže naš sagovornik.
Desničarske i ekstremno desničarske partije i grupe, dodaje on, nisu isprva posmatrale izbeglice i migrante kao rizik ili pretnju po bezbednost Srbije.
– Do promene je došlo pre oko dve godine pod uticajem nekoliko faktora. Najpre, za razliku od prvobitnih očekivanja, izbeglička i migrantska kriza se produžila i dalje traje te postoji njihov konstantan priliv u Zapadnoj Evropi. To je dovelo do porasta i širenja anti-migrantskih stavova širom Evrope i posledično do rasta ekstremno-desničarskih partija i grupa. Desničari u Srbiji su samo iskoristili taj širi talas kako bi pridobili, proširili i učvrstili podršku među građanima Srbije. U vreme dodatnog straha izazvanog pandemijom, građani su podložniji lažnim informacijama u kojima se podstiče njihova ugroženost, te su otvoreniji da prihvate (ekstremno) desničarske odgovore na takvo predstavljene pretnje. Tako su prošlogodišnja javno mnjenjska istraživanja BCBP-a pokazala da oko 60 procenata građana smatra da migracije predstavljaju veliki rizik za bezbednost Srbije, a njih tri četvrtine je zabrinuto što se migranti slobodno kreću po Srbiji te većinu građana ne brinu napadi na migrante – ističe Predrag Petrović.
Naš sagovornik naznačuje utisak da su zbog toga i vlasti u Srbiji zauzeli nešto oštriji odnos prema izbeglicama i migrantima, te sada jasnije šalju poruke putem medija da slobodno kretanje ilegalnih migranata neće tolerisati pa su i prisutne aktivnosti MUP-a na njihovom pronalaženju i smeštanju u kampove što je i medijski propraćeno.
Prema rečima Aleksandra Olenika, svaka priča i svako zlonamerno tumačenje činjenice o tome koliki je broj ljudi prošao kroz Srbiju, apsolutno nije uticalo ni na koji način na bezbednosnu situaciju u našoj zemlji.
– Bezbednosna situacija je ista sa izbeglicama ili bez njih. Mi kao država i kao građani imamo obavezu da se prema izbeglicama postavimo ljudski, s obzirom na to da smo mi pre dvadeset ili trideset godina u istoj situaciji kao oni bili – kaže Olenik.
Ono što je specifično kod nas, dodaje on, je to da imamo zloupotrebu tog pitanja pogotovo pred izbore, tu su najglasnije desničarske grupe i nacionalisti koji moraju da imaju protivnika, jer u suprotnom ne mogu da mobilišu svoje grupe.
– Priča oko Kosova, odnosno laganje u vezi sa nezavisnošću, jednostavno više nije dovoljna za držanje u zabludi građana Srbije, pa su im se izbeglice pojavile zgodno. Imamo tu razne Levijatane, patrole, Zavetnike… koji su u izbeglicama pronašli prave protivnike jer njihovi su neprijatelji uvek oni koji su slabiji, ugroženi i koji ne mogu da im vrate. Oni dobijaju na izborima i po nekoliko procenata samo na toj mržnji a ljudi im veruju… Pod izgovorom zaštite, a nema ničega da se štiti, organizuju paramilitarne patrole koje idu po delovima Srbije gde su kampovi i napadaju izbeglice – ističe naš sagovornik.
Zloupotrebljavaju, smatra Olenik, i ne samo da pokušavaju da dobiju političke poene već se i fizički obračunavaju, unifromama i crnim majicama.
– Izbeglice nisu nikakva pretnja za bezbednost građana Srbije već su to upravo desničarske grupe koje pokušavaju da preko izbeglica prikupe političke poene. Šire i stvaraju neosnovane strahove građana – kaže advok Olenik.
Na pitanje kako Srbija kao država postavila u odnosu izbegličku krizu, Aleksandar Olenik kaće da, ako gledamo kako su se države regiona, pa i u Evropi, postavile prema izbeglicama, možemo da kažemo da je naša država prava izbeglica zaštitila, da ih nije sprečavala u kretanju niti je primenjivala fizičku silu.
– Ali kako bi trebalo da se ponaša odgovorna država prema svim konvencijama i pravima prema azilu, onda smo zakazali, ne sa bezbednosne, nego socijalne strane.
– Izbeglicama nije bilo lako da prolaze kroz našu zemlju u smislu uslova. To je, pogotovo, bilo izraženo zimi, kada su uslovi bili ispod svakog ljudskog nivoa. Srbija je kao država zakazala u tom socijalnom, a ne bezbnosnom smislu – zaključuje Aleksandar Olenik.
R.S/Č.S.
Tekst je nastao u okviru projekta “Ugrožavajuće bezbednosne pretnje i izazovi: savremeni terorizam, nasilni ekstremizam i borva protiv radikalizacije mladih” koji realizuje Akademska inicijativa “Forum 10”. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
