KRAGUJEVAC – Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da će zahvaljujući većem korišćenju OIE u proizvodnji toplotne energije građani u 11 gradova i opština dobiti kvalitetnije grejanje i zdraviju životnu sredinu, a lokalne samouprave stabilniji sistem daljinskog grejanja.
Ona je u Kragujevcu potpisala memorandume o razumevanju za projekat “Obnovljiva daljinska energetika u Srbiji”.
“Ponosni smo na to što smo danas potpisali memorandume koji znače ne samo unapređenje energetske efikasnosti i veće korišćenje OIE u proizvodnji toplotne energije, već i zdraviju životnu sredinu”, rekla je Mihajlović.
Dodala je da je prioritet unapređenje energetske efikasnosti i veće korišćenje OIE u proizvodnji toplotne i elektične energije.
“Gotovo dve godine je nama prioritet u radu upravo unapređenje energetske efikasnosti i veće korišćenje OIE i u proizvodnji električne i toplotne energije, jer danas ne postoje važnije i skuplje reči od energije i energetske bezbednosti. Tek sada kada je kriza, shvatilo se koliko je važno da pored velikih kapaciteta moramo da radimo na tome da pomognemo domaćinstvima i lokalnim samoupravama da budu samodovoljni”, rekla je ministraka.
Navela je i da podaci govore da se danas iz OIE proizvede 37 GWh toplotne energije.
“Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno tri i po puta više. Takođe, ovi projekti će rezultirati smanjenjem emisije CO2 za oko 25.000 t godišnje. Svaka tona, svaki kilogram gasova i čestica manje znači kvalitetniji život. Svaki kilovat-čas dobijen iz OIE znači da smo energetski bezbedniji, zato i insistiramo na tome”, kazala je Mihajlović.
Ona je dodala da “saradnja koju imamo i sa EBRD, sa kojim inače prvi sarađujemo na ovaj način, kreditira projekat sa 30 miliona evra, a švajcarska vlada i EU doniraju sedam i po odsto, odnosno tri miliona evra”.
“U naredne četiri godine svi projekti će biti gotovi i omogućiće da i drugi gradovi koriste obnovljive izvore za proizvodnju toplotne energije kao što od prošle godine to rade Priboj i Mali Zvornik i kao što će od ove grejne sezone Novi Pazar. Imamo potencijale i važno je da ih pretvorimo u energiju“, rekla je Mihajlovićeva.
Vrednost projekta je 40,5 miliona evra, a obuhvaćeno je 11 gradova i opština u Srbiji: Bečej, Bogatić, Vrbas, Vršac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Pazar, Pančevo i Paraćin.
Memorandumi su potpisani između Ministarstva rudarstva i energetike, Evropske banke za obnovu i razvoj, Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove i gradova i opština u Srbiji koji učestvuju u izradi projekta, u prisustvu Delegacije EU u Srbiji.
Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca, rekao je da je zadovoljstvo što su domaćini ovakvom događaju, jer je opredeljenje grada da obezbedi čistiji vazduh i zeleniju Šumadiju.
„Zahvaljujući Vladi, predsedniku Republike, Ministarstvu, uspeli smo da zamenimo kotlove i smanjujemo do 70 odsto zagađenje i to je samo početak projekata koje želimo da sprovodimo. Najmanje 50 miliona dinara smo odvojili prošle i ove godine kako bismo, u saradnji sa Ministarstvom, pomogli našim sugrađanima da zamene kotlove, stolariju ili da izoluju svoje kuće“, rekao je Dašić.
Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva, zahvalio je Ministarstvu rudarstva i energetike na podršci u sprovođenju projekata unapređenja energetske efikasnosti i u javnim objektima i u domaćinstvima i rekao da će projekat za koji su danas potpisani memorandumi doprineti kvalitetnijem daljinskom grejanju u Kraljevu.
Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD za zapadni Balkan, rekao je da su projekat započeli pre godinu dana i da su tada mislili da je važan i inovativan, a da je danas u svetlu krize značaj projekta je još veći.
“Ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha”, rekao je Kolanđeli i dodao da bez podrške potpredsednice Vlade i Ministarstva ne bi uspeli da pokrenu ovu temu i zahvalio se na dobroj saradnji.
Ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid rekao je da se i Srbija i Švajcarska suočavaju se sa izazovima kada je reč o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte.
“Trudimo se da povećamo procenat OIE koje koristimo za proizvodnju energije. Drago mi je da smo zajedno, Srbija, EU i moja vlada, uspeli i ovo je veliki potencijal za dekarbonizaciju ekonomije“, kazao je Šmid.
Tanjug
