BEOGRAD – Prevara kojom je kineska firma Kangaru trežer oštetila na hiljade građana Srbije je prema oceni predsednika udruženja za zaštitu prava potrošača Efektiva Dejana Gavrilovića primer piramidalne prevare u kojoj ljudi koji se uključe na početku imaju neku korist, ona je pak reklama za druge da se uključe a kada se balon naduva i pukne od svega ne ostane ništa.
Gavrilović je za Tanjug objasnio da su za slučaj ove prevare u Efektivi saznali od građana koji su im javili da ne dobijaju novac koji su ranije dobijali a da nešto nije u redu posumnjali su kada su im rukovodioci prevare rekli da uplate dodatnih 43 odsto na ime navodnih izmenjenih poreskih propisa.
” Tada je klupko počelo da se odmotava”, rekao je Gavrilović.
Dodao je da se ne zna koliko je ljudi prevareno u ovom slučaju i da će se to teško i utvrditi.
Na pitanje kako to da se posle iskustva sa piramidalnom štednjom kod Jezde i Dafine, opet dešava da nasednemo na nešto slično, rekao je da je jedan od razloga svakako i niska svest društva, da su krizna vremena i siromašnija društva pogodnija za takve prevare i da ni država kod nas nije preventivnije reagovala u smislu edukacije.
Naveo je da su i prevaranti sve vispreniji, da ponude plasiraju tako da se na prvi pogled čini da one imaju smisla ali da ljudi moraju da vode računa o tome da se novac ne daje nepoznatima i onima koji postoje samo virtuelno, recimo na društvenoj mreži.
Govoreći o pravima oštećenih on je rekao da su prava potrošača u Srbiji zakonski dobro regulisana ali da se u praksi, zakoni iz ove oblasti teško primenjuju.
” Jedno je doneti zakon a drugo ga primenjivati. Mi imamo dobre zakone i kada bi se oni primenjivali 90 odsto sadašnjih anomalija u ovoj oblasti bi nestalo i trgovci koji se nefer ponašaju prema kupcima, ne bi tako radili kada bi znali da će zbog toga snositi posledice”, rekao je Gavrilović.
Njegov savet ljudima koji kupuju preko interneta jeste da kupuju samo od registrovanih pravnih lica, dakle da provere da li firma postoji u Agenciji za privredne registre (APR).
” Takođe i da na sajtu Narodne banke Srbije provere da li je firma blokirana, jer i Kangaru trezer postoji u APR ali je blokiran na sajtu Narodne banke”, naveo je on.
Tanjug
