BEOGRAD – Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je danas da je fizička aktivnost i bavljenje sportom u školskom uzrastu jedan od najvažnijih faktora za pravilan razvoj i rast, kao i za stvaranje celokupne ličnosti učenika, zbog čega Ministarstvo posebnu pažnju posvećuje razvoju fizičkih sposobnosti i motoričkih veština učenika.
Otvarajućhi prvu konferenciju „Škola i školski sport – mesto gde rastem, učim i vežbam“, u okviru projekta REdiS, programa za EU podršku reformi obrazovanja u Srbiji, Ružić je rekao da je u Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, školski sport jedan od strateških prioriteta gde je cilj razvoj zdravih životnih stilova.
Ružiće je dodao da je predmet fizičkog vaspitanja obavezan u školama, ali da se u našoj koncepciji obrazovanja ne svodi sve na časove fizičkog vaspitanja, već i na razne vannastavne i vanškolske aktivnosti, programe koje same škole razvijaju.
“Povećani kvalitet nastave uključuje formiranje novih sportskih sekcija u okviru školu, uključivanja većeg broja učenika u opštinska sportska takmičenja, povećanje interesovanja za njih, popularizacija ženskog sporta, ulaganje u izgradnju i adaptaciju fiskulturnih sala i sportskih terena”, istakao je ministar prosvete.
Dodao je da nastava fizičkog vaspitanja utiče na smanjivanje i prevenciju vršnjačkog nasilja, prvenstveno kroz preventivni rad u školama.
“Ministarstvo prosvete u poslednje tri godine kontinuirano ulaže u infrastrukturu i opremanje fiskulturnih sala. Investirano je više od 48 miliona dinara”, rekao je Ružić.
Kaže da je plan da naredne školske godine počne sa radom softver koji će pratiti fizički razvoj i motoričke sposobnosti svakog deteta.
To će, ističe, omogućiti nastavnicima da imaju uvid u fizički razvoj i motoričke sposobnosti i na osnovu toga daju predlog za fizičke aktivnosti za određeno dete.
Ministar sporta Zoran Gajić reko je da škole daju bazu za dobrobit srpskog sporta i da su najzaslužnije su uspehe naših reprezentacija od SFRJ do danas.
Za sve rezultate koje su napravile naše reprezentacije od SFRJ pa na dalje, naglasio je, ogromnu zaslugu imaju oni koji su napravili tu bazu- nastavnici fizičkog vaspitanja, radeći sa decom, dajući im osnove i praveći selekciju za kasnije bavljenje vrhunskim sportom.
“Doprineli ste da naša zemlja ima takve rezultate da smo, uz ŠSR, jedina zemlja koja ima sve zlatne olimpijske medalje u kolektivnim sportovima. U osnovi svega toga je fizičko vaspitanje”, poručio je Gajić.
On naglašava da je svestan, kao i sve njegove kolege treneri u svim sportovima u Srbiji, da smo izgubili taj privi momenat što se tiče slelekcije i kvalitetnog rada u nastavi fizičkog vaspitanja.
“Imamo veliki problem u radu sa mlađim kategorijama i u tradicionalno jakim klubovima što se tiče uzimanja članarine, a nemanja kvaliteta rada. Apsolutno sam ubećen da nikakvog daljeg rezultata vrhunskog sporta neće biti, ukoliko se ne umrežimo sa školstvom”, poručio je Gajić.
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković rekao je da sport u Srbiji nije u zavidnom stanju i da ga treba menjati, a pre svega Zakon o sportu, za koji je rekao da je prevaziđen.
Podseća na reči pokojnog trenera Miljana Miljanića koji je govorio: “ako hoću da vidim kakav je fudbal u Srbiji, ne gledam Partizan i Crvenu zvezdu, već idem u unutrašnjost”.
Ističe da sport u Srbiji nije Novak Đoković, koji je za njega najveći sportista svih vremena, Milica Mandić, odbojkašice.
“Svi su oni velikani i za mene narodni heroji, ali to nije realna slika. Podaci su egzaktni i kažu da 68 odsto dece ima kifozu, ravne tabane ili neki drugi deformitet. Svega 12 dece se bavi sportom, a svega četiri odsto njih pod nadzorom trenera. Često očevi imaju bolje uslove za bavljenje sportom od dece, jer im firme plaćaju dvorane”, istakao je Maljković.
Vođa projekta REDIS u Srbiji Anita Jakobson naglasila je da je učenje dece veštini zdravog života investicija u budućnost i opšte blagostanje društva.
Naglasila je da je trend u celom svetu da deca imaju sve manje fizičkih aktivnosti, a da sve više vremena provede pred televizorom i sa spravama za elektronsku komunikaciju.
“Svaka država treba da razmisli da li je skuplja šira promocija sporta ili lečenje efekata pušenja, prekomerne težine, nepravilnog držanja, alkoholizma, neprekidne online komunikacije, dugotrajne upotrebe elektronskih uređaja. Kada stvari postanu kritične, svako shvati da je sport bolji od hirurškog skalpera”, poručila je Jakobson.
