BEOGRAD – Ekonomsko nasilje, koje predstavlja jednu vrstu psihičkog nasilja, prisutno je u srpskim porodicama, pokazalo je internet istraživanje “Finansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar”, saopštila je nevladina organizacija “Centar za mame”.
Istraživanje koje je tokom februara sprovela ta organizacija u saradnji sa kompanijom Avon, i u kojem je učestvovalo 2.381 mama iz svih krajeva Srbije, pokazalo je da svakoj 10. mami (10,5 odsto) partner ograničava pristup novcu, dok 14,2 odsto partnera/muževa smatra da ima pravo da svojim ženama određuje koliko im je novca “dovoljno”.
Osim toga, više od četvrtine majki (26,4 odsto) mora da se pravda svom partneru o tome gde su potrošile novac, a svakoj petoj mami u Srbiji (20,4odsto) partner ne dozvoljava da kupi ono što želi.
Kako se navodi, pokazalo se i da je 5,2 odsto njih bilo primorano da na zahtev partnera i protiv svoje volje pozajmi novac ili proda neku dragocenost.
Takođe, i dok 26 odsto mama nije zadovoljno načinom na koji se raspolaže novcem u njihovom domaćinstvu, kontrolu nad finansijama svoje porodice oseća da nema čak 29,4 odsto njih, a posebno je alarmantna činjenica da se 17 odsto mama ne oseća bezbedno pored svojih partnera.
Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka “Centra za mame” izjavila je da se
u našem društvu o ekonomskom nasilju kao obliku rodno zasnovanog nasilja veoma malo priča, iako ono predstavlja ozbiljnu pretnju po ekonomsku sigurnost i samostalnost mama.
Prema njenim rečima neki od vidova ovog nasilja su toliko dugo prisutni u srpskom društvu, da su postali normalan oblik ponašanja u partnerskoj zajednici, što je veoma zabrinjavajuće.
“Istraživanje je pokazalo da trećina mama ima manje prihode otkako su mame, nego što su imale pre dece, a kako se rođenjem deteta često stvara nova dinamika u porodici, bitno je da mame u tom trenutku budu finansijski stabilne”, rekla je ona.
Kako se navodi, osim što ekonomsko nasilje podrazumeva kontrolu nad mogućnošću žene da stiče, koristi i zadrži ekonomske resurse, a pre svega novac, ono se odnosi i na zabranu ili ometanje zapošljavanja, daljeg obrazovanja i stručnog napredovanja, zabranu ili kontrolu trošenja novca i njegovo uskraćivanje za lične ili porodične potrebe.
Takođe, odnosi se i na zabranu pristupa porodičnom novcu, donošenje odluka o trošenju novca bez konsultacije, ostavljanje domaćinstva bez osnovnih sredstava za život, ali i zahtevanje pokazivanja računa, primoravanje na pozajmljivanje novca, uništenje imovine i primoravanje na odricanje od imovine.
Kontrolišući obrasci ponašanja prema ženi koja se sastoje od uputstava koliko i kako da troši, kontrole finansija, pravdanje na koji način je potrošila novac ispitan na poduzorku mama koje su izvestile da su izložene takvim ponašanjem, uvek je statistički povezano sa obrazovanjem i zaposlenjem žene i brojem dece koje imaju i isti je u svim regijama Srbije.
Istraživanje je pokazalo da kada je žena zaposlena puno radno vreme – odlučivanje o stečenom novcu oba člana partnerske zajednice je u značajnoj meri zajedničko, što je daleko manje izraženo u zajednicama u kojima žena radi pola radnog vremena ili nije zaposlena.
U takvim zajednicama je veći i procenat samostalnog raspolaganja sopstvenim novcem i za partnera i partnerku.
Novcem koji je samostalno zaradila, žena u većoj meri samostalno i zajedniči raspolaže ako živi u gradskoj sredini, i što je veći stepen obrazovanja koji je završila.
Takođe je evidentno da što je viši stepen obrazovanja oboje, odlučivanje o izdacima, bilo sitnijim, bilo krupnijim je ravnopravnije, čime se još jednom potvrđuje da je obrazovanje zaštitni socijalni faktor za mame.
“Zadovoljstvo raspodelom novca u porodici utiče na mame, a i na to da li i kako razmišljaju o potomstvu – svaka četvrta mama je rekla da to utiče na odluku o daljem rađanju. Kako je natalitet uvek tema od interesovanja šire javnosti, želimo da skrenemo pažnju na to da je bitno da svi gradimo društvo gde su statistike do kojih je došlo istraživanje bolje i ravnopravnije”, rekla je Ružičić.
Dodala je da to može da se radi tako što se zalažemo da postoje bolji uslovi da žena završi formalno obrazovanje i nakon što postane mama, da se više poštuju radna prava mama i dosledno sankcionišu oni koji ih ne poštuju, da se poslodavci stimulišu poreskim olakšicama pri povratku mama sa porodiljskog odsustva kako bi se povećale šanse da mama ne dobije otkaz kada se vrati sa porodiljskog, da mame tokom porodiljskog odsustva ne primaju platu koja je manja od one koju su imale pre toga, da se poveća broj vrtića i da mesta u njima budu otvorena i za decu nezaposlenih mama.
“Istraživanje je pokazalo da trećina mama ima manje prihode otkako su mame, nego što su imale pre dece, a kako se rođenjem deteta često stvara nova dinamika u porodici bitno je da mame u tom trenutku budu finansijski stabilne i ekonomski bezbedne. Brojke ovog istraživanaj potvrđuju i ono što smo znale – mame koje rade i imaju veći nivo obrazovanja žive u zajednicama gde su odnosi kvalitetniji, što je dobro za sve – za mamu, za decu, za partnere, a u krajnju ruku i za državu”, rekla je Ružičič.
Istraživanje je pokazalo i da su mame koje samostalno ili većinski samostalno podižu decu u nezavidnoj situaciji.
Podaci pokazuju da kada postoji potomstvo, ekonomsko nasilje može da traje mnogo duže od braka, pa tako skoro pola tata (44,5 odsto) ne plaća alimentaciju za svoju decu, a od onih koji je plaćaju, veliki broj njih (46,2 odsto) to ne radi redovno ili je čak i umanjivalo svoje prihode kako bi sudski određena alimentacija bila manja.
Iako Republika Srbija ima određen iznos minimalnog iznosa alimentacije, koji usklađuje sa rastom naknade za maloletne hranjenike, čak 91,3 odsto očeva u Srbiji to ne poštuje.
Istraživanje je pokazalo i da je odnos tata prema alimentaciji statistički povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom.
