BEOGRAD – Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Gorjana Mirčić Čaluković rekla je danas da
je broj prijava nasilja u porodici povećan, jer su se žene u Srbiji ohrabrile da ga prijavljiju.
Ona je za Tanjug rekla da je na to uticao i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od 2017. godine.
Na pitanje na kome je odgovornost kada dođe do teškog krivičnog dela porodičnog nasilja, pa i ubistva, a počinilac je bio prijavljen, koordinatorka kaže da je to kompleksno pitanje koje je u nadležnosti različitih institucija.
“U svakom konkretnom slučaju nadležna institucija kao što su Republičko javno tužilaštvo, MUP, Ministarstvo za brigu i porodicu i demografiju… bi trebalo da proveri da li je i ko u sistemu preduzeo sve što je bilo potrebno da se to nasilje spreči”, precizirala je ona.
Koordinatorka je ukazala da nakon prijave porodičnog nasilja, javno tužilaštvo preuzima niz radnji, a pre svega odlučuje o tome da li će staviti predlog da se produži hitna mera (zabrana prilaska i komunikacije sa zrtvom, iseljenje iz stana) koja je određena od strane nadležnog policijskog službenika.
Nakon toga na sastancima grupe za saradnju i podršku žrtvama nasilja, koje postoje u svakom javnom tužilaštvu, odlučuje se koje će se mere preduzimati , istakla je Mirčić Čaluković.
Tužiteljka je napomenula da femicid u našem krivičnom zakonodavstvu nije predviđen kao posebno krivično delo, već da naš Krivični zakonik prepoznaje dva krivična dela ubistvo i teško ubistvo.
”Teško ubistvo može biti posledica nasilja u porodici i to naš zakon predviđa, dok bi femicid mogao biti dokaziv kroz član 54a, što je zločin iz mrznje zasnovan na polu i u tom smislu je moguće dokazati femicid, iako se ne zove tako”, naglasila je Miričić Čaluković povodom inicijative da se femicid u Krivični zakonik Srbije uvrsti kao posebno krivično delo.
U Srbiji je od početka godine, za samo 64 dana ubijeno devet žena.
Za prevenciju nasilja i njegove eskalacije je, prema rečima sagovornice, najbitnija multisektorna saradnja i rad grupa za koordinaciju i saradnju koje prikupljaju sva potrebna obaveštenja.
Oni, kako je rekla, i u vrlo kratkom periodu mogu da sakupe mnogo podataka koji će biti dostupni svim relevantnim institucijama, pre svega javnom tužiocu, koji će zahvaljujući tim informacijama moći da donese ispravnu odluku.
Osvrnula se i na to kako Više javno tužilaštvo u Beogradu štiti žrtve nasilja u sudskom postupku od ponovog suočavanja sa nasilinikom.
Prvi način je informisanje žrtava o tome šta je krivični postupak, ko su stranke, koja su prava oštećenog i drugo, dok u drugom delu kada je reč o ispitivanju oštećenih, Više javno tužilaštvo ima posebnu prostoriju sa obezbeđenim video linkom.
U toj prostoriji sedi žrtva sa osobama iz službe za podrsku, a u drugoj u istrraznom kabinetu javni tužilac i branioci, okrivljeni… Pitanja žrtvi svi mogu da postave isključivo preko javnog tužioca, čime se sprečava ponovna traumatizacija žrtve, objasnila je tužiteljka.
