BEOGRAD/NJUJORK – Prvi mobilni telefon počeo je da se koristi pre pola veka, a taj značajni jubilej, sa inženjerom koji ga je napravio Martijem Kuperom iz Motorole, obeležio je i direktor jedine Tesline preostale laboratorije “Teslinog naučnog centra Vordenklif” (TSCW) Mark Alesi, koji kaže za Tanjug da je “The Boston Sunday Globe” još 1904. pisao o Teslinom detaljnom opisu “jeftinog i jednostavnog uređaja za prijem, koji se može nositi u džepu”, a služi za prenošenje informacija širom sveta.
Alesi je rekao da je taj značajan datum 3. april – 50 godina od prvog poziva mobilnim telefonom iskoristio da sa Martijem Kuperom (94) prošeta Šestom avenijom, kojom je taj nekadašnji inženjer Motorole prolazio svakodnevno radeći na mobilnom telefonu, ostvarujući Teslinu viziju stvaranu
upravo u Njujojrku.
Kuper je, podseća Alesi, 3. aprila 1973. demonstrirao prvi javni, prenosivi, ručni, mobilni telefon, tako što je pozvao rivala u Bell Labs, čiji je vlasnik AT&T danas najveći provajder telefonskih usluga u SAD, da mu trijumfalno kaže da zove sa “ličnog, ručnog, prenosivog mobilnog telefona”.
“Marti pomaže da se nastavi rad i nasleđe Nikole Tesle – ključnog pronalazača koji je pomerio granice onoga što se smatralo mogućim u telekomunikacijama i objedinjuje viziju Tesle o ručnom mobilnom uređaju za globalnu komunikaciju”, naveo je Alesi za Tanjug.
Nakon susreta sa “ocem mobilnog telefona”, Alesi, čiji je plan da se prikupe sredstava kako bi se na mestu gde je napravljen prvi mobilni telefon postavila tabla TSCW odložen, ocenio je da je Kuper slično Tesli bio vizionar koji je prepoznao potencijal bežične komunikacije i mobilne tehnologije.
Kuperov pronalazak prenosivog, ručnog mobilnog telefona, kaže Alesi, predstavljao je značajan napredak u telekomunikacijama koji je otvorio put razvoju modernih, pametnih telefona.
“Njegov prenosivi mobilni telefon omogućavao je ljudima da komuniciraju bežično sa bilo kog mesta, oslobađajući ih od ograničenja i vezanosti za fiksnu lokaciju. Ta inovacija nije bila revolucionarna samo za industriju telekomunikacija, već je imala i dubok uticaj na društvo, menjajući način rada i međusobne komunikacije”, naveo je direktor Tesline jedine prživele laboratorije, čija je gradnja počela 1901. godine, a koja bi zahvaljući donacijama uskoro trebalo da preraste u Muzej i globalni naučni centar.
Laboratorija jednog od najpoznatijih inženjera i vizionara u istoriji – Vordenklif stavljena je u Nacionalni istorijski registar SAD 2018.
U delu intervjua sa čovekom koji je izumeo budućnost, koji je objavljen 18. decembra 1904. u “The Boston Sunday Globe” pod naslovom Izumi Tesle “čoveka čiji je mozak radio i kad je spavao” između ostalog piše da će među najvažnijim karakteristikama jednog od Teslinih pronalazaka biti prenos inteligencije.
Izum će celu zemaljsku kuglu pretvoriti u ogroman mozak, sposoban da reaguje i prenosi signale u sve delove sveta. To će, kako je Tesla naveo, biti jeftin i jednostavan prijemni uređaj, koji se može nositi u džepu, a može se postaviti bilo gde na moru ili kopnu.
“Ako ste u srcu Sahare, vaša žena vam može telegrafisati iz Vašingtona, i ako je uređaj pravilno napravljen, samo ćete vi dobiti poruku. Jedna bazna stanica od nekoliko ‘konjskih snaga’ mogla bi da upravlja stotinama takvih uređaja, tako da pronalazak ima beskonačan radni kapacitet i volju da pojeftiniti prenos svih vrsta obaveštajnih podataka”, pisao je “The Boston Sunday Globe” prenoseći Tesline reči.
Tesla je bio pionir u oblasti elektrotehnike i plodan pronalazač koji je dao značajan doprinos razvoju naizmenične struje, bežične komunikacije i mnogih drugih oblasti. Bio je poznat po vizionarskim idejama i sposobnosti da te ideje pretvori u stvarnost, često koristeći izuzetnu kreativnost i domišljatost, podsetio je Alesi.
Kuperov aparat sa kojega je prvi put telefonirano pre tačno pola veka bio je Dyna-TAC telefon koji je, gledajući iz današnjeg ulga, izgeldao kao cigla – težak skoro kilogram, dugačak 30 centimetara, sa antenom dužom od 15 centimetara. Imao je bateriju koja se punila 10 sati. Njime su mogli samo da se biraju brojevi i da se poziva sagovornik, nije bilo poruka, ni kamere.
Komercijalna verzija tog aparata, na kojoj je Kuper radio, Motorola Dynatac 8000X, pojavila se 11 godina nakon prvog poziva
a ekvivalentno današnjim cenama koštao je više od 11.000 dolara.
indeksonline.rs/Tanjug
