BEOGRAD – Povodom obeležavanja 24. godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije održan je međunarodni skup “Odbrana istine” u Beogradu sa koga je poručeno da će pravosnažna presuda Apelacionog suda okrivljenima u tom predmetu, za koju se očekuje da bude doneta u narednom periodu, poslati jasnu poruku u kom pravcu društvo želi da se razvija.
Izvršna direktorka Slavko Ćuruvija Fondacije Ivana Stevanović navela je da se naše društvo nalazi na prekretnici, jer će Apelacioni sud u narednim nedeljama ili mesecima doneti prvu pravosnažnu presudu za ubistvo novinara u Srbiji.
“Ova presuda će poslati snažnu poruku svim novinarima i medijskim radnicima u Srbiji da li je država spremna da ih zaštiti, kao i jasnu poruku u kom pravcu ovo društvo želi da se razvija, da li želimo da zataškavamo politički motivisana ubistva iz 90-ih ili želimo da se suočimo sa zločinima koji su počinjeni u ime i za račun države ili želimo da gradimo vladavinu prava i funkcionalnu demokratiju”, rekla je Stevanović.
Ocenila je da novinari u Srbiji obavljaju svoj posao u izuzetno teškim uslovima, koji, kako je rekla, podsećaju na vreme u kojem je Ćuruvija stradao, zbog čega je od suštinske važnosti da pravosudni sistem u Srbiji brzo i efikasno razreši sve zločine nad novinarima, pretnje i napade.
“Tu pre svega mislimo na smrt novinarke Dade Vujasinović i ubistvo novinara Milana Pantića, onda kada budemo dočekali konačnu pravosnažnu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije”.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David ukazala je da je prošlo četvrt veka od ubistva Ćuruvije i da su poznata imena počinilaca ubistva, ali ne i nalogodavaca.
“Činjenica da vlasti u Srbiji još uvek nikoga nisu proglasili odgovornim za ovo ubistvo je nešto što dovodi do nesigurnosti, straha, pritiska i zastrašivanja novinara”, rekla je ona.
Podsetila je da je prvi zakon o slobodi medija u Švedskoj usvojen 1776. godine i istakla da sloboda govora za tu zemlju predstavlja kiseonik demokratije.
Ocenila je da sloboda govora nekada može da povredi, ali da je potrebna u svakom društvu i dodala da je neophodno da se omogući bezbednost novinara i pristup informacijama.
“Svih 267 godina smo radili na tome. To je učinilo da politika bude održivija, naučili smo kroz više od dva i po veka da je sloboda govora nešto što je bilo dobro, izgradilo i ojačilo naše društvo”, navela je Ben David.
Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara, navela je da joj svaki 11. april teško pada jer joj je taj dan u potpunosti promenio život, podsećajući da je njen otac ubijen mlad, kada je imao svega 49. godina.
“Često razmišljam koliko je bio mlad, koliko je mnogao da doprinese srpskom novinarstvu i koliko je mogao još dugo da bude moj otac…Prioritet rada fondacije Slavka Ćuruvije je bezbednost novinara”, rekla je ona i dodala da j jedan od njenih zadataka da se to ne ponovi i da neko dete ostane bez roditelj, jer je “radio svoj posao kako treba”.
Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda. Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka.
Drugom prvostepenom presudom, decembra 2021. godine, zbog podstrekavanja na ubistvo Ćuruvije na kazne od po 30 godina zatvora osuđeni su tadašnji šef DB-a Radomir Marković i šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, dok su kao saizvršioci u ubistvu na po 20 godina zatvora osuđeni bivši operativac beogradskog centra Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, pa mu je presuda izrečena u odsustvu.
indeksonline.rs/Tanjug
