BEOGRAD – Muzičara Đorđe Balašević (1953-2021) danas bi napunio 70. godina, a povodom njegovog rođendana muzičar Branimir Džoni Štulić snimio je i okačio na svoj Fejsbuk obradu pesme “U razdeljak te ljubim” grupe Žetva, u kojoj je novosadski kompozitor i pevač počeo karijeru 1977. godine.
Pisac Miljenko Jergović je na svom Fejsbuku podsetio na raniji tekst o Balaševiću u kome je ocenio da je važan kao kulturna pojava, a njegovi “songovi ostavljaju dubok trag na jezik i na jezike u kojima su spevani”.
“Pogledajte samo koliko je samo heštegova, i koliko fraza u jeziku ostalo iza Balaševića. Od panonskog mornara i računajte na nas, sve do one, dostojne Karla Jaspersa i Hane Arent, krivi smo mi. Ključne riječi, ključne fraze našega jezika nisu Krležine ni Andrićeve, nego su Balaševićeve”, naveo je Jergović.
Diskografska kuća Kroacija rekords je danas podsetila da su kao Jugoton objavili Balaševićeve albume “Bezdan” (1986), “Panta rei” (1988) i “Tri posleratna druga” (1989).
“Dragi Panonski mornar ostavio je iza sebe neizbrisiv trag, kako svojim pesmama i nezaboravnim tekstovima, tako i inspiracijom koju je davao drugima, neopisivim emocijama i porukama ljubavi, zajedništva i međusobnog poštovanja”, kaže se na fejsbuk strani Kroacija rekordsa.
Publicista Ivan Ivačković je prošle godine objavio knjigu “Panonski admiral” kao “emocionalni vodič kroz diskografiju Balaševića”, za koga je tim povodom rekao da je bio “sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena”.
“Tokom devedesetih godina dvadesetog veka postao je simbol otpora dubokoj balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Suprotstavljao se sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Već nekoliko generacija nosi njegove pesme ispod kože”, ocenio je Ivačković.
Prema njegovim rečima, Balašević je “potpisao obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama”.
Na svom zvaničnom sajtu Balašević je svojevremeno bio postavio kratku biografuju u kojoj je naveo da je rođen “u Novom Sadu, u gradu kroz koji protiče Dunav, u Evropi formalno”.
“Išao sam u gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju, ali nisam diplomirao. Sve u svemu nije baš sjajno, ali je ipak korisnije nego da sam u međuvremenu doktorirao marksizam, kao neki moji ambiciozniji vršnjaci. Vojnu obavezu sam regulisao, u celosti, nisam osuđivan, ni krivično gonjen, i nisam bio član Saveza komunista”, pisao je Balašević.
Autor brojnih pop klasika kako što su “Priča o Vasi Ladačkom”, “Lepa protina kći”, “Ne lomite mi bagrenje” i “D mol” bio je duhovito naveo da ga “ubrajaju u prvih pet kantautora u našim zemljama, ali ima taman toliko kantautora da, kako god okreneš, moraš biti među prvih, i jedinih pet”.
“Profesionalnih uspeha imao sam, hvala na pitanju, a jedan od tih, na samom domaku istorije, je i Poslednja jugoslovenska turneja u maju 1990. godine. Poslednja jugoslovenska, ne moja”, pisao je Balašević.
