BEOGRAD – Inflacija u Srbiji se smanjuje, uspeli smo da je savladamo i očekujemo da će krajem godine iznositi oko osam odsto, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.
Dodao je da se uspešno vodi ekonomska borba da realan dohodak građana bude veći od rasta cena kako bi se zadržao i očuvao životni standard.
“Borimo se za to da se snize cene osnovnih životnih namirnica i sjajna je vest da se ide sa nižim cenama, jer to pokazuje brigu za ljude”, rekao je Mali na TV Hepi, saopštilo je Ministarstvo finansija.
On je naveo da se, uprkos licemernim komentarima na pojeftinjenje pojedinih proizvoda, neće odustati od politike koja znači borbu za dobrobit građana, te da će se nastaviti sa povećanjem plata, penzija, isplatama pomoći građanima.
Prema njegovim rečima, politika Srbije podrazumeva povećanje plata i penzija da bi građani imali veći standard kako bi se odbranili od rasta cena.
Naglasio je da je u prvih šest meseci ove godine rast penzija iznosio 6,3 odsto u realnom iznosu, u odnosu na inflaciju, te da će se nastaviti sa podizanjem iznosa penzija prvo u oktobru 5,5 odsto, potom još 14,8 odsto u januaru sledeće godine.
“Desila nam se svetska kriza, prvo sa problemima u lancima snabdevanja, potom energetska, ali ćemo uprkos tome imati BDP u apsolutnom iznosu između 68 i 69 milijardi evra, dok je 2012. BDP u apsolutnom iznosu iznosio 33 milijarde evra”, naglasio je Mali.
Mali je poručio da je realan rast plata u junu u odnosu na jun prošle godine iznosio 1,2 odsto, što znači da i pored inflacije i penzije i plate rastu, a time i životni standard naših građana.
“Uspevamo da rast zarada i penzija bude iznad inflacije koju za sledeću godinu očekujem na nivou od oko 4,6 odsto”, rekao je ministar, i poručio da su opozicioni poslanici u Skupštini Srbije pokušali da blokiraju usvajanje rebalansa budžeta, te da u tome nisu uspeli, ali da je, kako je rekao, šteta što je izostala diskusija o tom važnom zakonu.
Osvrnuo se i na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će penzionerima biti isplaćena pomoć od po 20.000 dinara, rečima da je to lepa vest i da ima novca za ovu pomoć, kao i za isplatu po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina koja će početi krajem septembra, a za koju je do sada prijavljeno više od milion dece.
Istakao je da je država preuzela teret krize na sebe kontrolisanim cenama osnovnih životnih namirnica, gasa, struje, brašna, koje je, kako je rekao, najjeftinije u regionu, i dodao da u Srbiji nije bilo nestašica hrane kada je krenula epidemija korone, iako su u nekim zemljama u tom periodu bili prazni rafovi.
“Kada su krenule nestašice u svetu napunili smo robne rezerve osnovnim namirnicama da ne bismo imali nestašice, jer ako dolazi do poremećaja na tržištu može doći do nestašica. O tome smo razmišljali unapred i nisu se desile nestašice”, poručio je Mali.
Rekao je da je Srbija spremna da uradi sve da bi građanima Srbije bilo bolje, te zato podizanje plata, penzija, niže cene proizvoda, i dodao da se rast životnog standarda najbolje vidi kroz iznos prosečne plate koja će u decembru ove godine dostići 840 evra, dok je 2012. godina iznosila 331 evro.
Uz niža primanja, kako je dodao, tada se nisu gradile ni škole, bolnice, auto-putevi, nije bilo investicija.
Mali je prokomentarisao i potez Narodne banke Srbije o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite rečima da će to biti značajna pomoć zaduženim građanima koja će im umanjiti troškove kredita i do 25 odsto.
“Građani koji su uzeli kredite trpe posledice zbog rasta kamata Evropske centralne banke, ovim potezom će i banke da preuzmu deo tereta krize”, rekao je ministar i naglasio da se ne može reći da se stvari ne menjaju na pravi način.
Dodao je da se očekuje sastanak premijerke sa predstavnicima trgovinskih lanaca kako bi se videlo koji proizvodi još mogu biti sniženi u marketima, što je, kako kaže, dodatni podstrek da se proces smanjivanja cena ubrza“, rekao je ministar finansija.
Mali je ocenio da je kriza u svetu nikada veća, ali da se Srbija dobro bori, da su svi makroekonomski indikatori dobri, da se na početku krize dobro reagovalo kada se pomoglo malim i mikro preduzećima da sačuvaju radna mesta, te da smo zbog preduzetih mera, u 2020. i 2021. godini bili, kumulativno, najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
“Sve smo uradili kako treba da bismo danas bili tu sa stabilnim makroekonomskim indikatorima, javnim dugom od 50,8 odsto BDP-a, rastom dva kvartala uzastopno, dok jedna Nemačka beleži negativan rast”, naveo je on
Zaključio je da je Srbija na dobrom putu da ostvari zacrtani cilj da 2025. godine prosečna plata iznosi 1.000 evra i penzija između 430 i 450 evra.
indeksonline.rs/Tanjug
