PIROT – Tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, više od 2.000 radioamatera iz Srbije volonterski su se stavili na raspolaganje sistemu odbrane kako bi se smanjile žrtve i efikasnost NATO bombardera, a Bojan Božić iz Radio kluba Pirot kaže da su
vremenom postali “trn u oku” do te mere da je NATO počeo na svojim brifinzima da ih naziva “ozbiljnom paravojnom formacijom”.
Božić je za Tanjug rekao da je bila organizovana takozvana Radio mreža za opasnost, odnosno RMZO, u kojoj je bilo preko 2.000 radioamatera.
“Naš zadatak je bio da učestvujemo kao radioamateri, da damo doprinos u skladu sa našim mogućnostima, da sa svake pozicije na kojoj se nalazi neki radioamater, sve informacije koje su relevantne javljaju u baze, a baze su prosleđivale te podatke dalje. Mogu slobodno reći da smo bili neka vrsta alterantive osmatranju i javljanju kada je reč o zaštiti vazdušnog prostora. Sve što je bilo u preletu, naletu, avion ili projektil, sve se javljalo u bazu a mi smo preko određenih frekvencija javljali našoj centralnoj stanici koja je te podatke prosleđivala kome treba”, rekao je on.
Prema njegovim rečima srpskim radioamaterima informacije su dostavljali i njihove kolege
iz okolnih zemalja – Bugarske, Italije i drugih.
“Imali smo kolegu pod imenom Nik, iz Sofije, koji nam je javljao o svim naletima iz pravca Bugarske, a imali smo i kolegu iz okoline Aviana iz Italije koji nam je takođe javljao. Ljudi su se solidarisali iz čisto humanih razloga”, rekao je Božić i dodao da je poseban segment angažovanja radioamatera bio na uspostavljanju takozvanih humanitarnih veza.
Kako je rekao trudili su se da budu posrednici i na neki način spajaju porodice, informišu članove porodice o njihovim sinovima, očevima na Kosovu, gde su nam takođe kolege sa Kosova pomagale.
“Nažalost, bilo je i situacija kada smo morali da saopštavamo ljudima da su ostali bez svojih najmilijih”, rekao je Božić.
Dodaje da su radioamateri mogli pomoću određenih uređaja da presreću komunikaciju između pilota i pilota i avaksa, a vršili su po potrebi i ometanje njihove komunikacije, zbog čega su srpski radioamateri u brifinzima često nazivani i paravojnom formacijom.
“Iz samog vrha NATO-a rečeno je na jednom od brifinga da su radioamateri paravojna formacija. Namerno su u mnogo navrata gađali objekte, čvorišta veze. Mi smo imali opremu na lokaciji gde nam je bio repetitor, pre nego što je bombardovan Crni vrh kod Pirota. Pratili smo poziciju avaksa i on se često nalazio na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, tako da smo bili i mi svedoci ometanja, jer su i sa tih pozicija počeli da nas ometaju, nakon čega su počeli i sa raketiranjem infrastrukture koju smo koristili”, rekao je Božić.
Agresija NATO-a na SRJ, počela je 24. marta 1999. godine, a ti napadi izvršeni su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Napadi su trajali od 24. marta do 10. juna 1999. godine i u njima je ubijeno više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, i naneta je šteta od 100 milijardi dolara, a lekari beleže posledice upotrebe osiromašenog uranijuma, odnosno porast broja obolelih od raka.
indeksonline.rs/Tanjug
