SKOPLJE – U Severnoj Makedoniji postoji ozbiljna korupcija u vladi, ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i slobode medija, uključujući nasilje i pretnje nasiljem nad novinarima, navedeno je u najnovijem Izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Makedoniji za prošlu godinu.
U Izveštaju koji prenosi Glas Amerike na makedonskom jeziku, navodi da zakon predviđa krivične kazne za korupciju zvaničnika, ali da ih Vlada nije efikasno primenjivala.
Državna komisija za prevenciju korupcije (SCPC) primetila je da se korupcija generalno pogoršala, stoji u Izveštaju u kojem se ukazuje i na značajna „kašnjenja u suđenjima koja uključuju ozbiljnu korupciju, pri čemu je samo nekoliko završeno do septembra, uključujući ona protiv bivših vladinih zvaničnika.
Ukazuju i na Ustav koji predviđa nezavisno pravosuđe, ali vlada nije uvek poštovala nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa.
Verodostojni izveštaji o neopravdanom nedoličnom ponašanju u pravosuđu, neprimerenom političkom i poslovnom pritisku na sudije, nepotizmu, klijentelizmu, dugotrajnoj pravdi, neadekvatnom finansiranju, otporu na korišćenje tehnologije propisane zakonom i nedovoljnom broju osoblja ometali su efikasnost pravosuđa i uticali na poverenje javnosti u upravljanje pravosuđem, navodi se u Izveštaju.
Po mišljenju medija i organizacija civilnog društva, sloboda izražavanja narušena je neefikasnošću pravosudnog sistema, nedostatkom transparentnosti u medijskom oglašavanju od državnih institucija, nedoličnim ponašanjem javnih zvaničnika u interakciji sa novinarima, pritiscima na novinare koji istražuju korupcija, dezinformacije, govor mržnje u onlajn i društvenim medijima.
Što se tiče zaštite pripadnika rasnih ili etničkih grupa od nasilja i diskriminacije, u izveštaju se navodi da je Marginijeva koalicija prijavila 24 slučaja prekršaja nad Romima u pogledu pristupa zdravstvenoj, socijalnoj zaštiti, pristupu dobrima i uslugama, zaštiti od rodne ravnopravnosti. zasnovanog nasilja i nepravilnog unosa podataka u lična dokumenta.
U izveštaju se takođe navodi da je ministar pravde zatvorio bugarske kulturne klubove Car Boris III i Ivan (Vančo) Mihailov, pozivajući se na zakon iz 2022. koji zahteva od organizacija koje nose imena po pristalicama ili saradnicima fašizma da promene imena.
Stejt department beleži stanje ljudskih prava u skoro 200 zemalja i teritorija širom sveta, prenosi skopska Republika i dodaje da bugarske vlasti nastavile da odbijaju registraciju grupama etničkih makedonskih aktivista
Što se tiče slobode udruživanja u Bugarskoj, u izveštaju se kaže da zakon predviđa pravo na slobodu udruživanja i da ga je vlada generalno poštovala, ali da su „vlasti nastavile da odbijaju registraciju grupama etničkih makedonskih aktivista kao što je Ujedinjena makedonska organizacija- Ilinden, Društvo potlačenih Makedonaca u Bugarskoj – žrtve komunističkog terora,
Udruženje za zaštitu osnovnih individualnih ljudskih prava 2023 i Makedonski kulturni klub „Nikola Vapcarov“.
Dodaje se da je Okružni sud u Plovdivu u februaru potvrdio odluku Agencije za registraciju kojom je odbijena registracija Ujedinjene makedonske organizacije Ilinden-Plovdiv, na osnovu toga da su ciljevi grupe, uključujući i zvanično priznanje makedonske nacionalne manjine, bili usmereni ka podeli nacije i stvaranje uslova za etnički sukob.
U maju je Apelacioni sud u Plovdivu potvrdio odluku nižeg suda, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
indeksonline.rs/Tanjug
