PODGORICA – Crna Gora danas obeležava 18 godina od izlaska iz Državne zajednice sa Srbijom, odluke o kojoj su se građani izjašnjavali na referendumu, čija pravila održavanja su određena u Briselu.
Skupština Crne Gore prethodno je usvojila Zakon o referendumu, koji je dogovoren uz preporuku Evropske unije. Za uspeh referenduma bilo je potrebno da ga podrži 55 odsto izašlih birača.
Pravo glasa u Crnoj Gori je tada imalo 484.718, a tog 21. maja 2006. godine nezavisnost Crne Gore podržalo je 230.661, ili 55,5 odsto građana koji su izašli na referendum, dok je za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom glasalo 185.002 ili 44,5 odsto.
Referendumsko pitanje glasilo je – Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom.
Predsednik Republičke referendumske komisije (RRK) bio je Slovak František Lipka.
Održavanju referenduma prethodili su pregovori predstavnika blokova za nezavisnost i zajedničku državu preko slovačkog diplomate i posrednika Evropske unije Miroslava Lajčaka.
Nezavisnost Crne Gore proglašena je 3. juna 2006. godine, dok je 28. juna te godine Crna Gora postala 192. članica Ujedinjenih nacija, a 11. maja 2007. godine članica Saveta Evrope.
Deceniju i po kasnije posle referenduma, Crna Gora je postala članica NATO-a i sada je na putu da postane članica Evropske unije.
Referendumsku kampanju je predvodio tadašnji predsednik Vlade i Demokratske partije socijalista Milo Đukanović.
Rezultat referenduma pokazuje da su građani i tada bili potpuno podeljeni po pitanju “za” i “protiv” proglašenja državne nezavisnosti, a te podele traju do danas.
Proglašenje nezavisnosti Crne Gore od Srbije najteže je palo Srbima, kojih je u toj državi tada bilo oko 30 odsto, a kojima do danas nije priznat status manjine. Poslednji popis stanovništva u Crnoj Gori održan je krajem prošle godine nakon dve godine kašnjenja, ali struktura stanovništva još nije poznata, mada su neka nezvanična istraživanja pokazala da sada u Crnoj Gori živi više Srba nego te 2006. godine.
Iako je u međuvremenu došlo do promene vlasti u Crnoj Gori, DPS je u opoziciji od avgusta 2020., a Milo Đukanović od prošle godine formalno više nije ni na jednoj vodećoj državnoj ili partijskoj funkciji, svi elementi tzv. “duboke države” su i dalje veoma vidljivi na crnogorskoj političkoj sceni. Po želji stranih ambasada Srbi u Crnoj Gori nisu poželjni u vlasti, a jedina promena od prošlogodišnjih parlamentarnih izbora dogodila se na čelu Skupštine Crne Gore, kada je, uprkos protivljenju nekih ambasada, na tu poziciju izabran predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić.
Najnoviji razdor i podele u crnogorskom društvu izazvane su odlukom Vlade da će u Generalnoj skupštini UN podržati predloženu rezoluciju o Srebrenici, čiji su sponzori Nemačka i Ruanda, a koja bi, kako je najavljeno, na dnevnom redu trebalo da se nađe 23. maja.
Ovo će biti treći put da se Crna Gora izjašnjava o događajima u Srebrenici na štetu Srbije i Republike Srpske.
Indeksonline / Tanjug
