Tutin – I dok kroz Srbiju se neretko mogu videti napuštena ognjišta i zaboravljena sela iz Tutina nam stiže jedna sjajna priča i to zahvaljujući entuzijazmu i požrtvovanošću jednog meštanina kog su podržali i ostali. Na inicijativu Semira Ćolovića selo Vaseniće uređeno je i sada izgleda kao mala Švajcarska-
– Selo je uređeno po svim evropskim standardima. Imamo put, klupe, saobraćajnu signalizaciju, kontejnere i korpe za otpad, sve kao u Švajcarskoj. Pre dve godine sam bio tamo i kada sam video kako to funkcioniše, poželeo sam da isto uredim i kod nas. Selo još nazivamo i Evropsko Vaseniće, kaže Čolović.
Na ulazu u selo uređen je prelepi vidikovac s pogledom na jezero Gazivode, koji je, kako navodi, Semir sam projektovao i izgradio za samo mesec dana uz pomoć komšija i rodbine.
– Prvih deset dana pomagali su komšije i bratstvo, posle sam završavao sitnije radove sam. Turisti sada ovde dolaze iz svih delova Srbije, a sve češće i iz inostranstva – Poljske, Rumunije, pa čak i iz zemalja Evropske unije. Nedavno su ovde bili Poljaci, porodica iz Rumunije… svi su oduševljeni jer nisu očekivali ovakvu uređenost u jednom selu“, ističe on.
Vidikovac, koji se nalazi minut od magistralnog puta ka Kosovu i Crnoj Gori, postao je nezaobilazna tačka na turističkoj mapi ovog kraja. Kako kaže Čolović, posetioci nemaju nikakve obaveze osim da ne ostavljaju smeće.
– Ništa se ne naplaćuje, sve je besplatno. Imaju roštilje, ljuljaške, klupe za sedenje, pogled koji odmara dušu… samo da za sobom pokupe smeće. Kod nas važi pravilo – čistoća je pola vere“, poručuje.
Semir ističe da iza svakog uspeha stoji upornost i ljubav prema zavičaju.
– Još kao dečak od 17 godina imao sam želju da moje selo postane uređeno i evropsko. Radio sam bez prestanka, svakog dana u godini, i to ne samo na uređenju, već i kad ljudi zovu za bilo šta – ja sam tu. Imam podršku dijaspore, grada Novog Pazara, i svima sam zahvalan na pomoći. Oni šalju donacije, a ja ih odmah pretvaram u dela – ništa ne ostaje neurađeno.“
U Veseniću danas ima oko 500 stanovnika i 40 domaćinstava. Iako je oko 50% meštana otišlo u inostranstvo, mnogi redovno pomažu selo.
– Oni što su otišli u Evropu nisu zaboravili rodni kraj, sve prate, zovu, doniraju. A ja odmah sve sprovedem – danas doniraju, sutra je to već postavljeno. Svaki čovek bi trebalo da se ujutru zahvali Bogu što je živ, a uveče da se zapita da li sam danas učinio nešto za svoje mesto i svoj narod. Samo tako možemo napred, poručio je ovaj sjajni meštanin.
Njegovu ideju podržali su prijatelji i komšije, i svi sa ponosom pričaju o ssvom selu koje je za njih najlepše na svetu, ali i svi koji ga posete uvek se oduševe.
– Ranije, dok nije bilo znakova, dešavale su se saobraćajne nezgode jer su se automobili sudarali, ali sada se to značajno smanjilo i dugo već nije bilo udesa.Ovo mesto nije samo za fizički odmor – ovde se odmara i duša. Više puta sam dolazio sa porodicom, ljudi dolaze porodično, uživaju u pogledu na jezero Gazivode. Zanimljivo je da ovde dolaze i turisti – često srećem kampere iz cele Evrope, sa tablicama iz Slovačke, Ukrajine i mnogih drugih zemalja. Oni ostaju po dva-tri dana, kampuju u pokretnim kamp-kućicama i uživaju u prirodi, kazao je Dževad Prelević.
Ovo selo je zaista živo – ima mnogo kuća i, za razliku od većine mesta u Srbiji, mladi ovde ne napuštaju svoja ognjišta. Organizovali su se da uređuju svoj prostor, umesto da beže iz njega. Iako je mnogo omladine napustilo Srbiju, ovaj kraj je sačuvao svoju mladost. Mladi ostaju, nalaze poslove u svom mestu i posvećuju se njegovom razvoju.
Indeksonline.rs/Rina
